Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Живимо у времену потпуне поделе друштва

Народно позориште у Нишу, које обележава 134 годину постојања, поред Ћосићевих „Деоба” тренутно припрема још две представе „Где смо оно стали” и „Херој нације”
Народно позориште у Нишу, Спасоје Ж. Миловановић (Фото: архива НП Ниш)

Одлука да се одговори на сваковрсне поделе у српском друштву и представом „Деобе”, по делу Добрице Ћосића, обележи 80 година почетка ратних сукоба на простору Србије и бивше Југославије у Другом светском рату (од 1941. до 1945. године), рекло би се, више је него логична и оправдана, каже Спасоје Ж. Миловановић, управник Народног позоришта у Нишу, које сутра обележава 134 годину постојања.

Миловановић је, уједно, потписао драматизацију Ћосићевих „Деоба”, чија се нишка премијера очекује у марту. Представа „Деобе”, у режији Југа Радивојевића, настала је у копродукцији са Српским народним позориштем из Новог Сада и Народним позориштем из Приштине, са седиштем у Грачаници.

‒ Значај који овај догађај има за модерну историју Србије немерљиво је велик. Уз то, ове године се обележава и 100 година од рођења Добрице Ћосића, човека који је, како својим књижевним, тако и друштвеним радом, био једна од најдоминантнијих личности нашег друштва, више од шест деценија. Драматизација, служећи се романом као полазном основом, преузела је покрет масе у којем искакање искрица појединих судбина постају икона и индекс друштва, које представља и које се обраћа овде и сада ‒ тврди Миловановић и додаје:

‒ Свођење вишетомног романа на трајање позоришне представе, захтевало је одустајање од читавог низа ликова и догађаја и усредсређивање приче на трагедију породице Бабовић, као призме кроз коју се преламају историјски догађаји о суноврату друштва, породице и појединца.

Живимо у времену, каже наш саговорник, потпуне поделе друштва. Мислим, да не постоји ниједан сегмент, ниједна тема око које се одмах не направи поларизација, од оних политичких преко спортских, вакцинашких, родних, све до тога да ли треба пити флаширану или нефлаширану воду, јести бајат или свеж хлеб. Оно што сваког нормалног човека плаши, јесте спремност да се у тим поделама поубијамо. Други светски рат, као историјска тема „Деоба”, симбол је тих и таквих подела. Отуда је наша представа и нада да те поделе, ако не избришемо, онда сведемо на разумну меру.

Иза Народног позоришта у Нишу је дуга уметничка традиција. Отуда не чуди што врло амбициозно планира свој рад. Наравно, под условом да их поново не заустави пандемија.

‒ Поред „Ане Карењине” и „Лица”, чије су премијере биле у јануару и фебруару и „Деоба”, чија се премијера очекује у марту, Народно позориште тренутно припрема још две премијере: „Где смо оно стали”, по тексту Марјана Тодовића, у режији Ненада Тодоровића, као и представу „Херој нације”, по тексту Ивана Лалића. До краја сезоне, наша кућа очекује и наставак копродукције на представи „Чудо Светог Ђорђа”, по тексту Русомира Богдановског, у режији Николе Завишића, „Барбело”, по тексту Биљане Србљановић, у режији Стевана Бодроже, односно Нушићeвог „Покојника”, у режији Жељка Ђукића ‒ открива Миловановић.

Какво је промишљање Народног позоришта у Нишу о актуелним околностима, какву репертоарску политику заговара, на које феномене и садржаје ће ставити акценат, Миловановић наводи:

‒ Читава сезона 2020/2021 игра се под слоганом постреволуције. Сви ови наслови и идеолошки естетски изазови, које одабрани редитељи са собом носе, покушај су Народног позоришта да одговори на изазове савременог тренутка и проблематизује актуелне друштвене теме. Баш као када смо радили „Власт и њену опозицију” или „6. октобар”, и ови нови наслови, који ће се наћи на репертоару, треба да подстакну на критичко размишљање у ком правцу се наше друштво креће после свих надања и великих нарација.

Борба са невидиљивим непријатељем донела је нову „нормалност”. У каквим условима радите своје представе?

‒ Као и сва остала позоришта у Србији и читавом свету, наш свакодневни рад се одвија уз поштовање свих прописаних мера. Оно што јесте добро, и на чему смо бескрајно захвални, како Влади Републике Србије и Кризном штабу, тако и руководству града Ниша, Институту за јавно здравље и Дому здравља у Нишу, подршка је у борби против ковида 19, као и нашој публици која се одазива на сваки наш позив. Нажалост, штагод да радимо, увек имамо ограду ,,под условом да све буде у реду”. Откад траје пандемија, једноставно није могуће направити чврсте планове, па чак ни месечни репертоар ‒ констатује Миловановић.

„Театар на раскршћу” чека септембар

Нишки позоришни фестивал ,,Театар на раскршћу” због пандемије није одржан прошле године, нажалост, неће бити одржан ни у устаљеном термину од 11. до 19. марта ове године.

‒ Други ,,Театар на раскршћу”, планиран је од 6. до 13. септембра 2021. године. Оно што нас очекује током марта је конституисање новог савета фестивала и коселектора, након чега ћемо знати нови репертоар. Оно што је за сада остало непроменењено од претходне године, јесу жирији и сарадници фестивала. Надамо се да ће трећи фестивал бити одржан у свом редовном мартовском термину ‒ каже Миловановић.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Kad uđeš u pogrešan voz sve su stanice pogrešne. Evropljani su ušli u voz zvani "kritički inteletualac" – Abelar (1079-1142): „Prvi ključ mudrosti jeste neprestalno postavljane pitanja. Aristotel je rekao da nije nekorisno postavljati pitanja. Zaista, onaj ko sumnja je naveden da traži, a ko traži dolazi do istine“; „šta god da je predmet rasprave, racionalno dokazivanje ima veću težinu od razmetanja autoritetima“, a mi ne.
Драгољуб Збиљић
Ми смо најподељенији народ на свету. Ми смо једини народ који су убеђивали и успели ад уебеде да је боље и боагтијњ да се делимо и по писму. Зато данас 90 одсто Срба примило је туђе писмо, а само 10 одсто пише свој језик хрватским алфаебтом. Па где тога још има? Како може ад буде једиснтвен народ који је и по писму пидељен? Данас имамо Устав у коме је у Чл. 10. народ одлучио ад има једно, своје ћириличко писмо за писање српског језика, али власт не хаје, а лингвисти спроводе и даље двоаубучје.
Гордана
Ja sam oduševljena ovim čovekom godinama već. Uopšte mi nije jasno kako on nije već negde u republičkim važnim institucijama. Odmeren je, obrazovan, otresit.
faraon
Gordana, taj čovek je politički aparatčik i režimlija, kako sam kaže, i čovek koji upotrebljava brutalnu silu za svoje ciljeve. Gordana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.