Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јастребов коначно на српском

Након чекања дужег од једног века објављени „Обичаји и песме Срба у Турској” познатог руског дипломате. Студија даје увид у српску усмену традицију на КиМ и у Старој Србији.
Иван Јастребов (Фото: Википедија)

Имамо ли ми Срби, као народ, међу собом, толико и таквих пријатеља да бисмо руског конзула Јастребова смели тек тако да препустимо слепој равнодушности времена? Има ли фолклористичка наука, у нас, толико и таквих врсних прегалаца да бисмо мирне душе Јастребова могли да осудимо на мук заборава? Питања постављају универзитетски професори књижевности Валентина Питулић и Бошко Сувајџић који су приредили, и написали поговор, за књигу руског дипломате и етнографа Ивана Јастребова (1839‒1894). Реч је о збирци „Обичаји и песме Срба у Турској”, с поднасловом „у Призрену, Пећи, Морави и Дебру”, која се после више од једног века чекања, први пут појављује у преводу на српски језик. Превод је урадила Весна Смиљанић Рангелов, у издању „Службеног гласника”, Удружења фолклориста Србије и Матице српске. Студија је на руском објављена у Санкт Петербургу 1886. године.

Из књиге сазнајемо да је Јастребов радни век провео на Балкану као дипломатски представник Руске царевине и остао упамћен као велики пријатељ српског народа.

– Дужност руског конзула у европској Турској омогућила је Јастребову, пасионираном истраживачу, да пропутује и упозна Стару Србију, Македонију и Албанију. Био је конзул у Скадру, Призрену, Јањини и Солуну. Оставио је неизбрисив траг занимањем за усмено народно стваралаштво Срба на територији Косова и Метохије, али и западне Македоније, Дебра и Тетова. Неверовано звучи да његово дело, незаобилазно за проучавање народног стваралаштва, али и познавање живота и обичаја православних хришћана у Старој Србији у 19. веку, дуже од сто година није било преведено на српски језик ‒ наводе приређивачи.

Напомињу да је Јастребов драгоцен јер открива простор који Вук Караџић као сакупљач народног блага није успео да упише у мапу српског стваралаштва, познат под именом Стара Србија. Оставио је сведочанства и о животу и обичајима, језику и веровањима, насељима и становништву, али пре свега о усменој култури и поезији.

Јастребов је у Петербургу завршио студије источних језика при Министарству спољних послова. Специјализовао је турски и арапски. У руско посланство у Цариграду ушао је 1866, да би годину дана касније отишао у Скадар за секретара руског конзулата и преводиоца.

‒ У Скадру се први пут упознао са злехудом судбином православних хришћана, изложених сталним претњама и притисцима, систематској исламизацији и покатоличавању. Премештен је за вицеконзула у Призрен (1870‒1874), где је био конзул од 1879. до 1886. Познавалац је српског, албанског и турског. О његовим заслугама за отварање и очување Призренске богословије 1871. у условима страшних притисака османлијске власти и арнаутског становништва, често и голе борбе за опстанак исписано је много страна. Фасцинантна је његова упорност на културном препороду српског народа, легендарни су његови подвизи спасавања отетих српских девојака од стране Арнаута и на очувању добара и живота Срба и других хришћана на КиМ, наводе Валентина Питулић и Бошко Сувајџић

У Призрену је, додају, био задивљен материјалним остацима средњовековне културе и архитектуре, али још више колективним памћењем српског живља који је у свом усменом наслеђу чувао кодове богатог духовног наслеђа. Његова збирка представља сам врх фолклористичке науке у 21. веку, сматрају приређивачи. У првом издању објављене су 563 народне песме, друго је проширено са 58 песама, уз придодату руковет народних загонетки и изрека са КиМ. Преносимо неке загонетке: Пет брата у један сахат рођена, а нису једнаки – прсти. Живо роди мртво, а мртво роди живо – јаје. Криво седи, право суди – вага. Што цео свет изједе а никад се не наједе – воденица.

Песме су подељене на обредне и обичајне (213 сватовских песама), а затим по пригоди – слава, Видовдан, Божић... Јастребов је истицао да му се ниједан обичај није толико допао као слава. На славама Срба на КиМ поред здравица певане су епске народне песме. Бележи и то да су младе жене које су се удале те године, са свекрвом за Васкрс улазиле у цркву, и то је представљало неку врсту иницијације.

Јастребов је преминуо у Солуну 1894. Његова збирка упознала је европску јавност о уметничком народном благу Срба у Старој Србији пружајући примере песама с овог терена. Приређивачи сматрају да без ове студије, засноване на темељном увиду у српску усмену традицију на КиМ и у Старој Србији, не може да се интегрално представи меритум српске усмене културе, преглед варијаната, опис обичаја и обреда, и уобличи слика прохујале и заборављене прошлости.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Миљана Бован
Треба прочитати и књигу “Јастребов у Прозрену” објављеној 1983, мога оца Владимира Бована који је открио и први објавио радове на тему Јастребова и још преко 60 књига из области Народне Књижевности Срба на Косову и Метохији.
Diplomirani filolog
Kada je u pitanju narodna književnost Srba na KiM, delo profesora Bovana svakako je nezaobilazno.
Gradjanin
Dok Siptari na KiM izmisljaju svoju istoriju i kulturu, koju prakticno i nemaju, nasim Srbima je trebalo 150 god. da prevedu na Srpski jezik ovo epohalno delo kulture srpskog naroda sa Kosova. Isto je i sa materijalnim tragovima i spomenicima kojimaje premrezeno Kosovo, a koje danas Siptari svojataju i preimenuju kao svoje.
Иво Андрић
Које руски императорски службеник Иван Јастребов, можете прочитати у најновијем издању Удружења Милош Милојевић из Црне Баре, Путописи IV од Милоша С. Милојевића. Само руско издање из 1889. године, има две верзије, да у једној нема 10 страница предговора. Коме су сметале 10 страница предговора?
Vlada
Svaka mu čast, veliki čovek i prijatelj srpskog naroda. Slava mu i hvala za sve što je uradio za Srbe!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.