Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ГЛАС ПАЦИЈЕНАТА

И са витилигом мора да се живи

За светле „флеке” по кожи још није пронађен лек, али се надам да ће га ускоро бити јер у комуникацији с неким људима који имају овај проблем видим да им јако тешко пада што се разликују од осталих
Бојана Марковић (Фото: Миодраг Радивојевић)

Бојана Марковић, Удружење „Плави круг”

О витилигу се, нажалост, ретко прича, углавном само онда када се обележава светски дан овог стања. Сматрам витилиго стањем промене боје коже јер не утиче на здравствено стање мог организма и не спречава ме ни у чему у животу.

Витилиго ми се појавио са девет година, годину дана након мог „пролетања” кроз стаклена врата, када се цело стакло сручило на мене. Од свег тог стакла настрадала ми је десна потколеница, на којој имам један велики ожиљак. Захвална сам што се тако завршило јер знам да сам могла много горе да прођем, а и да настрадам. Доктори нису били сигурни да ли је тај догађај био окидач за појаву витилига. Прве флекице појавиле су се на десном колену, на коме се налази и ожиљак, касније се појавио на левом колену, а затим и на прстима обе шаке и стопалима.

Обратили смо се дерматологу у градској болници, који је предложио стављање креме и узимање комплекса Бе-витамина, које сам користила скоро годину дана, али није било никаквог ефекта. Касније смо користили разне препоруке што смо добили од људи који такође имају витилиго. Некада се дешавало да се флекице смање или скроз повуку, али су се увек враћале или појављивале на новим местима.

Мислим да је на прихватање мог витилига утицала доста моја породица, као и другари. У основној школи нисам имала проблеме – нису ме избегавала деца, нити ме је неко од другара игнорисао зато што сам се разликовала од њих.

Мама је наравно била упорна, као и већина родитеља који желе да помогну свом детету да се излечи. У шестом и седмом разреду школе спроводили смо терапију с леком са Кубе уз коришћење лампи за сунчање и сећам се да сам тад рекла родитељима како мени не смета што имам витилиго, да не боли, не сврби и да не могу ником да га пренесем и да – ако се неком то не свиђа – не мора да се дружи са мном.

Како се приближавао упис у средњу школу, мама је попричала са мном и питала ме да ли хоћу да ми узме тонирану крему да прекријем витилиго, мислећи да ћу можда имати проблем јер прелазим у нову средину где ћу упознати нове другаре. Мој одговор је био да нема потребе за тим и да имам мишљење као и раније – ко има проблем да ме прихвати јер се мало разликујем, онда нема потребе ни да се дружимо.

Уследило је упознавање нових другара и није било никаквих проблема. То је период живота у који бих се поново вратила јер га памтим по много лепим успоменама, дружењима, изласцима и путовањима с пријатељима са којима се дружим и данас.

За витилиго још увек није пронађен лек, а надам се да ће га ускоро пронаћи јер у комуникацији с неким људима који га имају видим да им јако тешко пада што се мало разликују од осталих. Увек топло препоручујем људима да, уколико имају проблем да прихвате витилиго и себе због те различитости, оду код психотерапеута јер ће им он сигурно помоћи у прихватању овог стања.

Такође, препоручујем да се укључе и у групе за витилиго на „Фејсбуку” јер ту размењујемо искуства, информишемо се о новим истраживањима, саветујемо, а будемо и подршка једни другима.

После појаве витилига, након две године добила сам и дијабетес тип 1, који је прилично озбиљнији проблем и не могу никад да упоређујем та два стања. За витилиго ми је једина одговорност да се заштитим кремом са заштитним фактором кад крену сунчани дани, док дијабетес изискује одговорност 24 сата током целе године, до краја живота.

Имам доста другара, дивних пријатеља за које мислим да су, као и моја породица, непосредно доста утицали на то да будем ово што сам сад.

Јако је важно како ви себе и своје стање представљате другима. Знамо да неки људи имају предрасуде, а то је све због њиховог незнања и неинформисаности. Зато треба сви заједно да ширимо свест о витилигу.

Уколико имате неког у свом окружењу или упознате неког ко има витилиго, будите му подршка. То није тешко, она је изузетно важна, поготово кад се појави витилиго код деце или младе особе.

Коментари9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petrana
Draga Bojana, ''bolest je svačija'' ova ili ona, ali je svačija. Tako su mene učili moji. Nešto se vidi spolja, nešto ne, ali nema toga ko je ceo život bio bez neke dijagnoze. Razgovarala sam o vitiligu ranije sa svojim prijateljima doktorima i ostalima iz oblasti bio disciplina. Izgleda da je vama bio okidač preplašenost, odnosno strah kao šok. Poremećen je balans u organizmu, to vam je sada reflektovano na šećer. Uradite sve analize, faktor straha je taj dio stresa.
Petrana
Travar iz Srbije leči. Izlečio moju komšinicu. Saznaću adresu i tel., pa ću javiti, ili će neko javiti od njih.
UK
Хвала Бојани и коментаторима на корисним информацијама. Ја имам благу форму витилига која се појавила релативно касно у животу (негде око 40. године), тако да нисам превише забринут због утиска који моје лице или руке остављају на друге људе. Чињеница да витилиго може бити повезан са неким озбиљнијим поремећајима је нешто о чему ћу повести рачуна. Пуно поздрава.
Милош
Много Вам хвала за овај текст. Господу хвала, немам ту болест, али је важно свима нама да се носимо са њом. Даће Господ да се нађе лек. У сваком случају, желим да овај и овакви текстови дају снагу многим који имају Витилиго, али немају снагу као аутор текста.
Katarina
Isto dobila jako rano, sa 6 i roditelji probali sve te stvari za izlečenje, kao i kod vas, ali posle mnogo godina, kada mi se oduzela noga, poznati neurolog je tražio da uradim MR glave jer vitiligo kao autoimuno oboljenje može da prouzrokuje akutna oboljenja mozga, sva sreća nije bio slučaj. Danas, kada mi je 46 i kada mi je konstatovano 9 puta sporiji rad štitne, isto pomenuše neku vezu sa vitiligom...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.