Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Карцином није препрека за рађање

Наш др Милан Миленковић успешно је обавио прву аутотрансплантацију јајника код пацијенткиње која је имала леукемију, а затим је обавио и вантелесну оплодњу, након чега је донела на свет здраво дете
Pixabay

Тим стручњака Универзитетске болнице „Каролинска” у Стокхолму, једне од најпознатијих здравствених установа на свету, направили су невероватан медицински подвиг. Они су успели да обаве трансплантацију јајника код пацијенткиње која је претходно лечена од леукемије, а затим јој је урађена вантелесна оплодња, након чега је на свет донела здраво дете. После тога ова жена је спонтано затруднела и родила још једну бебу. Лекари су чекали да прође неколико година како би пратили овај случај и, будући да је све прошло у најбољем реду, сада су о томе објавили рад у престижном часопису „Хематологика”.

За трансплантацију и вантелесну оплодњу био је задужен др Милан Миленковић, гинеколог Института за онкологију и патологију Универзитетске болнице „Каролинска”, Гинеколошкe клинике у Гетебургу и „Беогина”, који за „Политику” истиче да је ово први случај аутотрансплантације који је резултирао рађањем двоје деце код жене која је оболела пре пубертета и први случај акутне лимфобластне леукемије код које је урађен овакав поступак.

– Пацијенткиња је оболела од леукемије 2001. године, са 14 година. Лечена је најпре цитостатицима који нису штетни за јајнике, али је због високог ризика лечење настављено агресивнијим цитостатицима, зрачењем и трансплантацијом коштане сржи. После прве дозе цитостатика, када је пацијенткиња била у такозваној ремисији болести, лапароскопском методом је одстрањена половина једног јајника и замрзнута је. После трансплантације коштане сржи, којој је претходило зрачење и цитостатици, пацијенткиња је потпуно изгубила функцију јајника и била у стању превремене менопаузе, али је добијала хормонску терапију да би избегла негативне последице превремене менопаузе – објашњава др Миленковић.

Др Милан Миленковић (Фото: лична архива)

С обзиром на то да је прошло више од 15 година од оболевања и није било знакова повратка болести, пацијенткиња и њен партнер обратили су се за помоћ у остваривању трудноће. Једна опција је била вантелесна оплодња донираном јајном ћелијом, а друга „враћање” њеног дела јајника уз детаљну проверу ткива, да у њему нема ћелија леукемије. Будући да је дошло до енормног напретка молекуларне биологије и генетике у последњој деценији, било је могуће урадити ПЦР тест на један маркер БЦР-АБЛ и анализирати рибонуклеинску киселину (РНК) из одмрзнутог ткива јајника и крви која је била замрзнута 2001. године и чувана у биобанци.

– С обзиром на то да су тестови били негативни, урађена је лапароскопска трансплантација одмрзнутог ткива јајника. Пацијенткињи се вратила функција јајника, добила је менструацију и урађена је вантелесна оплодња. Трудноћа је остварена из другог третмана вантелесне оплодње, познатог као ИВФ третман и рођено је здраво дете. Годину дана после рођења првог детета пацијенткиња је остварила спонтану трудноћу и родила друго дете.

Ово представља велики корак у медицини, пошто даје могућност девојчицама оболелим од леукемије пре пубертета да остваре своје потомство. Ово је резултат мултидисциплинарне сарадње специјалиста репродуктивне медицине, ембриолога, онколога, молекуларних биолога и генетичара – наводи др Миленковић.

Раније публикован случај из Израела код другог облика леукемије користио је методу „xенотрансплантације”, где се пре праве трансплантације ткиво јајника најпре трансплантира у организам имунолошки ослабљеног миша, и ако се тамо не развијају малигне ћелије, ткиво се сматра сигурним за трансплантацију у организам жене.

– Важно је информисати пацијенте у репродуктивном добу који оболе од малигних болести или неких имунолошких и реуматолошких болести које се лече цитостатицима и зрачењем да постоји могућност „презервације” фертилитета и добијања потомства после излечења основне болести.

Постоје опције замрзавања ембриона, уколико жена има партнера, замрзавања јајних ћелија и ткива јајника, а код мушкараца замрзавања сперматозоида. Код дечака пре пубертета још увек не постоји клиничка метода замрзавања ткива тестиса или сперматозоида, али се доста ради на томе и вероватно ће наредних година постојати решење и за ту групу пацијената – објашњава наш саговорник.

Око осам одсто популације оболи од неке малигне болести пре навршене 40. године. Лечење може бити хируршко, затим лековима где се користе цитостатици и зрачењем. Резултати лечења су се драстично поправили у последњих 30 година, тако да сада преживљавање код већине тумора код деце износи више од 80 одсто, на пример, код леукемије је више од 90 одсто.

– Нажалост, лечење има и своја нежељена дејства, тако да цитостатици и зрачење, поред тога што уништавају и заустављају неконтролисан раст злоћудних ћелија, „убијају” и здраве ћелије, где су јајници и тестиси највише угрожени. Поједини цитостатици и зрачење високим дозама могу потпуно да прекину функцију јајника и тестиса. Паралелно с побољшањем терапије малигних болести развила се и једна дисциплина у репродуктивној медицини, а то је заштита фертилитета (fertility preservation). Нису сви цитостатици и зрачење погубни за полне жлезде, али када је ризик висок, пацијентима се предлаже замрзавање сперматозоида, јајних ћелија, ембриона (то јест оплођених јајних ћелија), замрзавање ткива јајника и каснија трансплантација, и евентуално хируршко измештање јајника из зоне зрачења. Када пацијент оздрави, то јест прође неко време после терапије и пацијент жели потомство, полне ћелије се одмрзавају и користе за добијање трудноће – каже овај врсни стручњак, који је био у тиму лекара који је обавио и прву трансплантацију материце на свету.

Замрзавање ткива јајника почело је деведесетих година, с тим што је прво дете рођено 2005. године у Белгији. До сада има више од 200 рођене деце у свету после трансплантације јајника. То је једина метода која се може користити пре пубертета. Код те методе постоји извесна забринутост да се враћањем ткива јајника у организам, то јест аутотрансплантацијом не врате и малигне ћелије које су евентуално метастазирале у јајник, такозване микрометастазе. Леукемија се сматра болешћу с највећим ризиком да се малигне ћелије могу налазити у јајницима, с обзиром на то да се болест шири хематогено, то јест путем крви. До сада су објављена три случаја где је дошло до рађања детета после аутотрансплантације, уз детаљне провере да нема ћелија леукемије у ткиву које ће се „вратити” у организам.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zvuk neispuštenog krika
Ko nam ga otera? Čija je odluka da su jelke od 100 000 evra, jarboli i pevajuće fontane korisniji stanovništvu Srbije nego ovakva medicinska dostignuća?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.