Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Деценија од терористичког напада у Норвешкој: Андерс Брејвик никада се није искрено покајао

Нико не жели да види Фјотолфа Хансена, како се данас зове човек који је мучки убио 77 људи, међу којима је најмлађа девојчица имала само 14 година
(Фото EPA/Meek, Tore)

Специјално за „Политику”
Осло – Данас, тачно у подне, огласиће се звона на свим норвешким црквама у знак сећања на 77 жртава највеће послератне трагедије, која је ову земљу задесила пре равно десет година. Комеморацијама које ће бити одржане на више места присуствоваће и на њима говорити високе државне, политичке личности, црквени великодостојници, престолонаследник Хокон, генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг (за време трагедије био је премијер)...

Подсетимо, пре тачно деценију, тада тридесетједногодишњи Норвежанин Андерс Беринг Брејвик извео је два терористичка напада. Најпре на седиште Норвешке владе у центру Осла, а нешто касније и на камп подмлатка тада владајуће Радничке партије на острву Утоја. У злочину који Норвешка не памти у новијој историји, убијено је 77 људи, а десетине су лакше и теже рањене. Причињена је и огромна материјална штета.

Тог 22. јула, тачно у 15.25 часова, одјекнула је страховита експлозија у кварту у центру престонице где су смештени влада и министарства. Андерс Беринг Брејвик довезао је велики комби напуњен са 950 килограма експлозива, ручно направљеног тако што је на једном сеоском имању мешао вештачко ђубриво и дизел. Снага експлозије одговарала је јачини бомбе напуњене са 300–400 килограма разорног ТНТ-а. Стакла на зградама владе су попуцала, тоне срче расуле су се улицама, а кроз прозоре су излетали државни службеници и намештај... Погинуло је деветоро људи, док је осморо теже рањено.

За то време, Брејвик је у сребрносивом „фијат доблу” већ био на путу ка острву Утоја, смештеном у Тирифјорду, четрдесетак километара северозападно од Осла. На омалено острво стигао је под пуном ратном опремом, обучен у лажну полицијску униформу, с лажном полицијском значком, наоружан пиштољем и полуаутоматском пушком с бајонетом и инфрацрвеним нишаном, с кофером пуним муниције. Домаћинима у политичком кампу омладине Радничке партије представио се као полицајац који је дошао да их обезбеди и чува јер се у престоници догодио терористички напад.

Неколико минута након доласка на живописно острво Брејвик вади пиштољ и прво убија једног чувара, а потом и полицајца у цивилу који није био на задатку. И онда креће у лов на тинејџере:

„Умрећете данас, марксисти!”, повикао је (према судској реконструкцији и сведочењу преживелих) и кренуо да пуца, углавном на омладинце, који су у паници почели да беже, скривају се по острву испод стена и дрвећа, у увалама... Многи су скакали у воду пред разјареним Брејвиком покушавајући да препливају на другу страну до копна и пристаништа Утвика удаљеног 500–600 метара.

Био је то прави масакр. Брејвик је мучки убио 69 људи, од којих су 33 жртве биле млађе од 18 година. Најмлађa девојчица имала је само 14. Од Брејвикових метака спасла су се 502 учесника летњег политичког кампа. Он се потом предао специјалним јединицама полиције, одмах им се пожаливши да га боли прст и затраживши од полицајаца фластер.

Августа 2012. године Брејвик је због терористичких напада осуђен на максималну казну – 21 годину затвора, строге изолације и старатељства. По истеку казне, специјално судско веће разматраће да ли је Брејвик спреман за слободу или је и даље опасан за околину и да ли постоји опасност од понављања истог или сличног кривичног дела. Предвиђено је да се таква процедура понавља сваких пет година. Упућени правни експерти склони су мишљењу да ће Брејвик остатак живота провести у затвору и изолацији.

Он је, иначе, смештен у специјалном затвору, у градићу Шијен, око 150 километара западно од Осла. Од смрти мајке пре осам година не посећује га нико, само адвокати и службена лица.

Андерс Беринг Брејвик са адвокатима у судници (Фото EPA/Lise Aaserud)

Брејвик има својеврсни затворски апартман са три собе и двориштем: собу за одмор, „кабинет” за студирање, учење и рад и собу за тренинге, разбибригу и опуштање. Поседује ТВ, компјутер (без интернета), плејстејшен с игрицама. Има могућност да сам себи припрема храну. Осуђени масовни убица добио је прилику да на Универзитету у Ослу студира политикологију, али још није познато како ће се спроводити студије с обзиром на строгу и потпуну изолацију.

Андерс Беринг Брејвик остао је као вук самотњак – нико не жели да га види нити посети. Да би га колико-толико социјализовала, управа затвора је успела да наговори једног дугогодишњег робијаша из истог затвора да обиђе потпуно изолованог масовног убицу. Рони Данијелсен (43) издржава вишегодишњу казну за тешка кривична дела, пљачке, насиље, уцене, претње, продају наркотика, робијао је још као петнаестогодишњак. Њему је припала „част” да први и једини посети Брејвика у изолацији.

„Срели смо се у присуству седам до девет чувара. Одмах сам му рекао: ’То што си урадио, о томе не желим да причамо’”, преноси Рони Данијелсен утиске после првог сусрета с Брејвиком, појаснивши да су мало причали о плановима кад изађу на слободу.

„Два сата смо играли карте и разговарали. Он је причао о плановима и бизнису кад изађе. Мада, реално гледано, он никада неће ни изаћи из затвора”, каже Данијелсен.

Међутим, Данијелсен каже да му се већ током следећег уговореног састанка и посете нешто „преломило” у глави. Није могао да одвоји човека од догађаја, личност од онога што је урадио.

„Хтео сам да скочим преко стола, чувари су ме спречили и одвојили, тиме је посета одмах завршена”, испричао је Данијелсен новинарима дневног листа ВГ утиске после друге, кратке посете Брејвику.

Брејвик је „променио длаку”, али да ли ће успети да докаже да је заиста изменио и ћуд? Пре четири године је променио име и сада се зове Фјотолф Хансен. Послао је управи затвора писмо у којем пише да жали због терористичких напада које је извршио и да жели помоћ како би напустио криминални живот. Такође, Брејвик, сада Фјотолф Хансен, у писму тврди да ће „напустити своју фашистичку, националсоцијалистичку и етнонационалистичку идеологију и покрет и да жели да даље живи својим животом”.

„Жао ми је што сам спровео акцију 22. јула 2011. године и да је било могуће не бих то урадио”, написао је Хансен.

Психолози и психијатри тврде да Брејвик, односно Хансен, покушава да манипулише да би победио, незадовољан је боравком у затвору и најрадије би да изађе. Његово покајање није искрено и из њега се види да Брејвик нема емпатије према жртвама, сматрају судски вештаци и стручњаци.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Дипломирани политиколог
Није за чуђење. Психопата који је узео пушку у руке и убио ненаоружане људе, и након свега тога дизао руку у нацистички поздрав у судници, тешко да икада може да се покаје.
Уааа политичари
Шта дете од 14 година тражи у "летњем политичком кампу"? Да ли ја само видим апсурд у овоме или још неко то види? Какви су то дечји политички кампови? То онда нису више деца већ политичари или неко ко се школује и обучава да сутра буде политичар а они нису никако невини. Жао ми је страдалих и увек сам изражавао саучешће породицама страдалих али морамо се замислити над неким стварима. Деци није место у политици. Деци је место на игралиштима, спортским теренима, дискотекама, школама.
Miki
Pa u SFRJ sva deca su redovno imala političku nastavu. Na valjanoj političkoj nastavi se ne uči kako da se bude tipični srpski političar. Tamo bi trebalo da se uče modeli efikasnog i društveno odgovornog funkcionisanja savremenog (danas veoma komplikovanog) društva, društveno odgovornog ponašanja, kao i sociloški ispravno "vladanje". Društveno odgovorno pošanje je ono što baš ne cveta u Srbiji, ni u politčara, ni u narodu. Kamo sreće da su naši političari školovaniji za posao koji obavljaju.
Милош
Ако се добро сећам, деца рођена 1982. су последња генерација која је везала црвене мараме и ставила плаве капе. Ми смо имали политички камп током целог школовања, деценијама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.