Трамп опет тврди: Још мало па готов рат у Украјини

Изјава америчког председника Доналда Трампа да је решење за рат у Украјини „све ближе“ могла би да представља први сигнал озбиљније промене западне стратегије према највећем оружаном сукобу у Европи од Другог светског рата.

„Мислим да ће бити решено. Мислим да смо све ближе“, поручио је Трамп новинарима, нагласивши да су и он и потпредседник Венс директно укључени у напоре за окончање рата.

Иако из Беле куће нису саопштени конкретни детаљи евентуалног мировног плана, сама чињеница да Трамп све чешће користи речник „договора“, а не „победе“, говори да Вашингтон можда улази у нову фазу приступа украјинској кризи.

Од стратегије исцрпљивања до стратегије замрзавања?

Током претходних година западна политика била је заснована на идеји да се Русија војно, економски и политички исцрпи дуготрајним ратом. Међутим, после више од три године сукоба, постаје све јасније да ниједна страна не може лако до одлучујуће победе.

Украјина трпи огромне људске и инфраструктурне губитке, док Русија, упркос санкцијама, није доживела колапс који је Запад очекивао. Напротив, Москва је успела да прилагоди економију ратним условима и одржи стабилност фронта.

Управо зато Трампова изјава делује као припрема јавности за могућност компромисног решења — односно за сценарио у којем рат не би био завршен јасном победом једне стране, већ неком врстом замрзнутог конфликта.

Америка улази у фазу „контролисаног излаза“?

Трамп добро разуме да америчко друштво показује све већи замор од украјинског рата. Огромни трошкови војне помоћи, унутрашње економске теме и растућа криза на више глобалних фронтова приморавају Вашингтон да преиспита досадашњу стратегију.

Поред Украјине, Сједињене Државе су дубоко укључене и у кризу на Блиском истоку, расту тензије са Кином око Тајвана, а све више аналитичара у Вашингтону упозорава да Америка више нема капацитет за неограничено финансирање дугих ратова.

Због тога Трамп сада покушава да се представи као лидер који може да „затвори“ велики глобални конфликт и преусмери америчку енергију на унутрашње проблеме и стратешко надметање са Пекингом.

Шта би Москва могла да прихвати?

За Кремљ је кључно питање да ли би евентуални договор подразумевао признавање фактичког стања на терену. Москва већ дуго сигнализира да жели безбедносне гаранције, неутралност Украјине и признавање нових територијалних реалности.

С друге стране, Кијев формално и даље инсистира на потпуном повратку свих територија, укључујући Крим, али је све више сигнала да западни савезници више не верују да је такав сценарио реалан у кратком року.

Управо ту лежи суштина Трампове поруке — он можда припрема терен за политички болан компромис који би обе стране могле да представе као „делимичну победу“.

Венсова улога није случајна

Трамп је посебно нагласио улогу Џеј Ди Венса, што није без значаја. Венс припада струји америчких конзервативаца која већ дуже време тражи ограничење америчке помоћи Украјини и фокусирање на америчке националне интересе.

Његово укључивање у мировне иницијативе шаље поруку да нова америчка администрација жели да се дистанцира од политике бесконачне ескалације и отвори простор за преговоре.

Да ли је мир заиста близу?

Иако Трамп говори оптимистично, реалност на терену остаје далеко сложенија. Ни Москва ни Кијев још не показују спремност за велике уступке, а рат је постао и питање политичког опстанка обе власти.

Ипак, све чешће помињање „решења“, „договора“ и „преговора“ у америчком политичком врху показује да Запад постепено прелази из фазе војне стратегије у фазу тражења политичког излааза.

Трампова изјава зато можда није најава скорог мира, али јесте сигнал да Вашингтон више не говори искључиво језиком рата — већ све више језиком контролисаног окончања сукоба.