Има ли десница снаге да испумпа блокадере

Да се ванредни парламентарни избори одржавају пре лета, готово је извесно да би опозициона десница формирала најмање три изборне листе. Председник Србије Александар Вучић најавио је на јесен излазак на биралишта и није искључено да у наредним месецима дође до нових подела међу партијама са десног спектра опозиције, које би могле да образују још неку колону. Уместо укрупњавања, међу странкама ове оријентације последњих месеци све је више размимоилажења и цепкања. Посебан угао у овим обрачунима представља и појава нове, „блокадерске деснице”, за коју нико тачно не може да каже кога представља и шта јој је програм, али претендује да преотме одређени део националконзервативног бирачког тела од досадашњих десничарских лидера.

Да ће десница имати озбиљних проблема уколико се не укрупни, сведочи и чињеница да студенти у блокади озбиљно кокетирају са десним сентиментом. После програма за Косово и Метохију, али и због чињенице да би на њиховој изборној листи могао да се нађе и историчар Мило Ломпар, не би било изненађење да овај покрет не „украде” мало гласова и од суверенистичке деснице. Уколико би им узели више гласова не би било изненађење да упркос потенцијалу од 15 одсто гласова, колико је „тешка” десница, доведе до тога да и ове партије остану испод и тог умањеног цензуса од три одсто. Део ових студената на улицама носи иконе, машу тробојкама, честитају Дан Републике Српске, објављују Меморандум о Косову и Метохији, пуштају песме попут „Живети слободно”, али за њом „Весели се, српски роде”...

Свако ће се од „тврђих” бирача на крају определити по памети и осећају, а тренутно им је у игри, бар судећи према медијским тумачењима, избор између Мила Ломпара, Милоша Јовановића, Бранимира Несторовића, Војислава Михаиловића… „Недавни протести су показали да студенти избегавају та идеолошка питања, посебно национална. Ту се види да калкулишу, јер тешко је када немају јасну политичку партију и хијерархију да се уклопи Мило Ломпар са другима који имају другачије ставове од њега. Питање је ко ће бити на њиховој изборној листи. Управо због тога је питање да ли ће они успети да ’украду’ већи проценат гласова десници, јер нико не може унапред да каже како ће та листа заиста да изгледа”, нагласио је програмски директор агенције за истраживање јавног мњења „Фактор плус” Предраг Лацмановић.

Унутар већ дефинисаних партијских десничарских колона долази до озбиљних потреса и то се могло закључити када је још прошле године јавност сазнала за озбиљне сукобе, који су резултирали поделом у Покрету обнове Краљевине Србије (ПОКС) када су се две струје потпуно разишле.

Према једној групацији, председник ПОКС-а је остао Војислав Михаиловић, а по другој, он је разрешен и изабран за почасног председника. Због сумње супротстављене струје да наводно сарађује с неким људима блиским владајућој структури дошло је до разлаза у коалицији НАДА. То је довело до сукоба који је резултирао разлазом са Новом Демократском странком Србије, па се убрзо потом испоставило да ова коалиција, која је једина међу традиционалним странкама са десног опозиционог спектра прескочила цензус и политички опстала, није успела да политички преживи сујете лидера. Наиме, Михаиловић и његови сарадници су саопштили да је Покрет обнове Краљевине Србије „ставио тачку” на учешће у коалицији НАДА и у Скупштини Србије формирао нову посланичку групу под називом ПОКС. У саопштењу су, својевремено, навели да нову групу поред Михаиловића, чине и посланици Владимир Ђорђевић, Љубинко Ђурковић, Игор Брауновић, као и Слободан Николић, који је иначе недавно напустио овај посланички клуб.

„Овим потезом ПОКС је ставио тачку на учешће у коалицији НАДА, одлучан да више не дели политички фронт са појединцима чије бројне афере и компромитујуће мрље из прошлости бацају сенку на истински опозициону борбу. Нова посланичка група ПОКС остаје поносни носилац десничарске идеје и оштра опозиција садашњем режиму, очишћена од туђих афера и усмерена искључиво на заштиту државних интереса и обнову Краљевине Србије”, наведено је у саопштењу приликом формирања нове посланичке групе.

Преостали део коалиције НАДА, коју сада чине Нови ДСС и Монархисти, званично је недавно ушао у предизборну кампању за парламентарне изборе. Поручили су да ће као аутентична десница са свим осталим опозиционим актерима учествовали у смени режима. „Једини гарант да ће доћи до промене власти и да ће се створити могућност за промену политике јесте ова коалиција Нове Демократске странке Србије и савеза под називом Монархисти – Покрет за Краљевину Србију”, рекао је председник Новог ДСС Милош Јовановић.

Владимир Јелић, председник Монархиста, каже да ће Покрет за Краљевину Србију на наредним изборима наступити заједно са Новим ДСС-ом у оквиру Српске коалиције НАДА, која, како истиче, данас представља аутентичну десницу у Србији. Да ли ће се том савезу придружити још неке политичке организације, удружења грађана или угледни појединци који деле наше вредности, показаће време. За „Политику”, Јелић истиче да су отворени за сарадњу са свима који Србију виде као суверену, национално одговорну и демократску државу.

„Посебно желимо да истакнемо добру сарадњу коју развијамо са ветеранима Србије. Наш циљ је да људи који су бранили отаџбину буду третирани као заслужни грађани и патриоте, а не као социјална категорија о којој се институције сете само пред изборе. Свако ко жели политичку сарадњу са нама мора прихватити два основна принципа. Први је да је Србији неопходна смена актуелне власти и дубока промена начина управљања државом. Други је да снаге које чине аутентичну десницу морају постићи сагласност око правца којим ће Србија кренути након те промене. Није довољно само заменити појединце на власти; потребно је променити политику која је земљу довела у садашње стање”, каже Јелић.

Подсећа да су странке тог политичког спектра на претходна два изборна циклуса освајале укупно око 15 одсто гласова. Он је уверен да је потенцијал далеко већи и да већинска Србија по својим уверењима припада конзервативном и национално одговорном политичком центру и десници. „Верујемо да ће све већи број грађана препознати разлику између аутентичне и декларативне деснице. Наш циљ није само смена власти већ промена државног курса. Желимо Србију која ће водити самосталну националну политику, штитити своје ресурсе, подржавати домаћу привреду и доследно бранити државне и националне интересе”, наводи Јелић.

Милош Јовановић додаје да су њихови критеријуми за заједнички рад јасни, а то су сарадња са свима у борби за смену власти, али и промена политике и става према интеграцијама у ЕУ. „То значи сарадња да, али не и чланство”, наглашава Јовановић. Наводи да су „неки попут доктора Бранимира Несторовића већ отпали зато што са опозицијом и студентима не желе да мењају ову власт”. Пошто је „одјавио” Несторовића, чији је покрет, а потом и странку напустио део познатих лица, не слажући се око политике коју води, Милош Јовановић је образлажући концепт аутентичне деснице рекао да се овај термин врло брзо одомаћио у медијима. Чак и код њихових политичких противника и нагласио да, како је рекао, када се нешто тако брзо „прими”, то сигурно значи да има и своју суштину и своју подршку.

Управо због одбијања да сарађује са свим партијама и покретима који су против власти, дошло је до разлаза са Бранимиром Несторовићем и његовом организацијом „Ми снага народа”. Несторовић је рекао да по одређеним питањима постоје неслагања између његове политичке опције и Новог ДСС, а тичу се потенцијалне сарадње или коалиције са другим политичким структурама супротстављеним режиму Александра Вучића. Лидер „Ми снага народа” за наш лист каже да је више пута разговарао са председником Нове Демократске странке Србије на тему обједињавања десне, суверенистичке стране уочи ванредних парламентарних избора. Као главни камен спотицања је указује на „тврд став” Јовановића који је, како каже, постојао и уочи прошлих парламентарних избора 2023.

„Питате где је наше разилажење са Милошем Јовановићем? Пре свега то је његова друга тачка, која је иста као и пре три године, дакле 2023, где нисмо са њим на истој таласној дужини. А то је да треба ући у коалицију са било ким ко је против Александра Вучића. Знаш, то за мене није прихватљиво. Једноставно не могу да уђем у коалицију са овим такозваним пробриселским странкама зато што би то био пакт са ђаволом. То није природно ни мудро. Ми не можемо заједно и таква врста сарадње би била крајње неискрена”, поручио је Несторовић.

Додаје да је један од услова за предизборну сарадњу деснице који долази од коалиције НАДА, одлучно и чврсто обавезивање да ће се након избора рушити власт Александра Вучића са било којим другим опозиционим субјектом. Као пример наводи још недефинисану студентску листу, али и са листом проевропске опозиције. „Ако студенти остану на овим процентима и у овом саставу, и ако СНС остане на овим позицијама, а они су у паду, онда би једна тако потенцијално оформљена коалиција била ’језичак на ваги’, да уцени владајућу странку или мањинском подршком или неком ороченом коалицијом која би припремила неке наредне изборе. Сматрам да је много важно да власт не освоји 50 одсто”, истакао је Несторовић.

Опет, за необавештене то је било изненађење, али у последње време, да ли због залагања са чвршћу сарадњу пре свега са Русијом, али и Кином, све чешћи су контакти Несторовића и лидера Покрета социјалиста Александра Вулина. Вулинова партија организовала је недавно трибину „Пут Србије у ЕУ”, на којој је говорио и Бранимир Несторовић. Том приликом Несторовић је истакао да упркос идеолошким разликама са Покретом Социјалиста постоји сагласност да Србија не сме да остане на Западу и да припада том блоку земаља.

А председник Народне странке Владимир Гајић каже да није тачан наратив који стиже од Милоша Јовановића да су само они аутентична десница. У интервјуу за „Политику” истакао да је то један помало арогантан став који чини ми се нема реално покриће. „То нас све заједно удаљава од идеје да се цела та суверенистичка политичка страна окупи на једном месту. Ми смо у редовној комуникацији око сарадње на изборима са Покретом који предводи доктор Бранимир Несторовић. Чуо сам да разговарају и са Радничком странком која је такође скоро регистрована као политичка партија”, казао је Гајић.

Подсећа да је у последња два изборна циклуса десница имала најбољу перспективу, а сада су доши до тога да не може да се каже ко је најјача снага у њиховим редовима. После прошлих и претпрошлих избора имали су ауто-пут до 15 одсто подршке, али ни у једном тренутку нису показали зрелост, каже Гајић. Закључује да се превише баве „рекла – казала” и наглашавањем мана, а мање прављењем конструктивних договора.

Предраг Лацмановић: Мораће да прогутају горку пилулу, самостално неће прећи цензус

Програмски директор агенције за истраживање јавног мњења „Фактор плус” Предраг Лацмановић каже да ће ако десница буде хетерогена, као такви тешко остварити солидан резултат. За „Политику” наводи да већина, ако и не све, те партије самостално не могу прећи цензус без уједињења. „На изборима ће се водити највећа битка између владајуће коалиције, студентске листе и можда уједињене опозиције, а што се тиче саме деснице која најтеже прилази коалицијама и најтеже се уклапа у мозаик других коалиција, они једноставно морају да размисле у ком правцу ће ићи. Прво треба да измере свој рејтинг који је појединачно јако низак, и када су на граници неког цензуса, то не гарантује да ће успети да пребаце. Њихов проблем је што ће следећи избори бити под великим набојем и у том случају бирачи се опредељују за оне који могу највише да освоје и не гледају то као идеолошки десница или левица и због тога се налазе у незавидној ситуацији”, каже Лацмановић.

Додаје да управо због тога морају мудро да сагледају ситуацију и да виде како ће да преживе следеће изборе. „Они ће готово је извесно, пошто су им неминовна уједињења, морати да прогутају горку пилулу, јер десница има неке чвршће ставове због чега не могу себи да пронађу партнера. Разлог томе су национално питање и у нашем случају то је питање статуса Косова и Метохије”, казао је Лацмановић.

Владимир Јелић: Не желимо да обмањујемо

Монархисти сматрају да Србија треба да развија најбоље могуће односе са ЕУ на економском, културном и сваком другом плану, али на основу принципа обостране користи и узајамног поштовања. Ипак, сматрају да би пуноправно чланство Србије у Унији било штетно по наше виталне националне интересе. „Не желимо да обмањујемо грађане тврдњама да је могуће истовремено заступати улазак у ЕУ и борити се за очување Косова и Метохије у саставу Србије. Представници ЕУ више пута су јасно ставили до знања да је предуслов за чланство прихватање тзв. косовске независности, што је за нас неприхватљиво. Србија не сме одустати од својих традиционалних вредности и породичног модела који представља темељ нашег друштва. Уверени смо да држава треба да чува свој идентитет, културно наслеђе и вредности које су вековима обликовале наш народ, а не геј бракове и термине родитељ један и два, уместо оца и мајке”, каже Јелић.

Додаје да искуства бројних држава источне Европе показују и другу страну европских интеграција. Након уласка у ЕУ, многе земље су се суочиле са масовним исељавањем младих, образованих и радно способних људи, додаје он. Данас се Румунија, Бугарска и Хрватска суочавају са озбиљним недостатком радне снаге и демографским падом, а Србија, тврди Јелић, већ има тежак проблем са одливом становништва и не сме себи дозволити додатно пражњење земље.