Конференција шефова парламената кандидата за ЕУ: морамо да будемо партнери, а не конкуренти

У Палати Србија у Београду почела је дводневна Конференција председника парламената држава кандидата за чланство у Европској унији, на којој учествују највиши парламентарни званичници земаља кандидата, а учесницима ће се обратити и председник Србије Александар Вучић.

Конференцију су свечано отворили председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић и председник Врховне раде Украјине Руслан Стефанчук.

На Конференцији су учествовали и министар европских интеграција Немања Старовић,  заменица шефа ЕУ Делегација у Србији Пламена Халачева, председник грузијског парламента Шалва Папуашвили, потпредседник Собрања Северне Македоније Антонио Милошоски, члан парламента Молдавије Игор Гросу, председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Дарко Бабаљ, генерални секретар Скупштине Црне Горе Бобан Станишић, потпредседница Скупштине Албаније Клодијана Спахију и шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Марцел Пешко.

Присуствовали су и амбасадори Шпаније, Француске, Финске, Кипра, Ирске, Бугарске, Белгије, Грчке, Украјине и Албаније у Србији.

На конференцији је одржан и панел председника парламената држава кандидата за чланство у Европској унији на тему „Европске интеграције у новим геополитичким околностима: улога парламената држава кандидата у јачању европске сарадње и унапређењу процеса приступања Европској унији".

Разговарало се и о улози националних парламената у европским интеграцијама и различитим моделима за оснаживање интерпарламентарне сарадње земаља кандидата.

Брнабић поручила да Србија и Украјина постављају трајне темеље партнерства за ЕУ

Председница Народне Скупштине Србије је рекла да је циљ конференције да постави трајне темеље сарадње председника парламента држава кандидата за чланство у ЕУ.

Брнабић је навела да се данас из Београда шаље порука политичке зрелости, одговорности и спремности да, поред сопствених реформи, земље кандидати граде и заједничко парнерство.

Пожелела је учесницима конференције добродошлицу у Београд и истакла да јој је велика част што, заједно са председником Врховне Раде Украјине Русланом Стефанчуком, има прилику да отвори Конференцију.

Изразила је наду да ово неће бити само једна од конференција у низу, већ да ће поставити темеље потпуно новог формата сарадње међу парламентима држава кандидата за чланство у ЕУ.

„Ово је први пут икада да председници парламента држава кандидата за чланство у ЕУ покрећу заједничку иницијативу за успостављање редовног формата сарадње. Мислим да је ово изузетно снажна порука политичке зрелости, одговорности и спремности да, поред сопствених реформи, у нашим земљама градимо и међусобно партнерство. Ова конференција није настала случајно, она је плод и резултат дуготрајног дијалога и промишљања и заједничког уверења да парламенти имају одговорност да преузму активнију улогу у јачању сарадње међу државама кандидатима", истакла је Брнабић.

Додала је да  ближа сарадња држава кандидата представља важан допринос процесу европских интеграција и да је управо то циљ.

„И то је циљ иницијативе коју смо покренули ми, пре свега као Народна скупштина Републике Србије и Врховна Рада Украјине, и велика захвалност свим осталим парламентима што су прихватили и придружили се овој иницијативи. Наше државе налазе се у различитим фазама процеса приступања, ми имамо различита искуства, што је природно и нормално. Суочавамо се са различитим изазовима, суочавамо се са веома различитим политичким околностима. И управо зато ова конференција има посебан значај", рекла је председница Скупштине Србије.

Брнабић је навела да учесници конференције верују да могу да буду једни другима партнери, подршка, да могу да уче једни од других и размењују искуства.

„Парламенти нису само институције које усвајају законе, они су првенствено место демократског дијалога, место политичке одговорности и место где реформе добијају свој демократски легитимитет. Без снажних парламената нема снажних демократских институција, а без снажних институција нема успешних европских интеграција", рекла је Брнабић.

Истакла је да јој је посебно драго што из Београда и Србије данас започиње нови формат сарадње као заједничка иницијатива Србије и Украјине.

„Наш циљ, понављам, није само да данас разговарамо, наш циљ је да успоставимо сарадњу која ће трајати, да се окупљамо редовно, да размењујемо искуства и да покрећемо заједничке иницијативе, и подразумева се, такође, заједничке иницијативе ка партнерима у ЕУ. Да изградимо трајну мрежу сарадње председника парламента држава кандидата за чланство у ЕУ", нагласила је Брнабић.

Захвалила је Стефанчуку и председнику Србије Александру Вучићу на подршци.

Вучић: Без обзира на одлуке Брисела, морамо наставити реформе

Председник Вучић је изјавио да без обзира на то када ће ЕУ донети одлуку о проширењу, земље које су на европском путу треба да наставе убрзано да спроводе реформе.

„Ја не мислим да Европска унија у наредних неколико година, можда буде један изузетак, а можда и не буде, може да доноси одлуке о проширењу. Али то не значи да ми не треба да наставимо убрзано на нашем европском путу, да спроводимо важне реформе. То за нас значи да такође треба да размишљамо о томе какве су то користи које можемо да добијемо од европског пута и шта је то што и Европа може да има као корист уколико ми будемо ваљано обављали свој посао", рекао је Вучић обраћајући се учесницима Конференције председника парламената држава кандидата за чланство у ЕУ, која се одржава у Палати Србија.

Вучић је поручио учесницима конференције да је поносан што су  гости Београда и Србије.

„Могао бих да кажем да је та реч 'гост' можда и погрешно изговорена -  једнако сте домаћини баш као и ми. Недавно сам био у грузијском парламенту и разговарао сам са господином Папуашвилијем и много тога научио, не само кроз разговоре које сам имао и са председником Кавалашвилијем и премијером Кобакхидзеом, већ и са председником парламента. Много тога научио о нашим везама, о нашим односима, о томе како кроз различите формате можемо боље да сарађујемо, да више научимо једни о другима и једни другима да помажемо", рекао је Вучић.

Он је истакао да је председник Врховне раде Украјине Руслан  Стефанчук, који је заједно са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић отворио Конференцију, рекао једну важну ствар - да ми не смемо да будемо конкуренти већ партнери.

„Тешко то иде. Руслане, то је тачно и то је дивна жеља. Нажалост, ми смо на Западном Балкану увек били подељени, радили оно што нам је неко рекао да би било добро да се уради, али нисмо разумели једну ствар, чини ми се, довољно добро. Нисмо разумели да је много важно како ћемо ми између себе да сарађујемо. Нисмо разумели да је то чак и важније него све друго. И зато смо увек давали прилику свима да нас завађају, да нам говоре: ови су бољи, ови су лошији. И зато је мој приступ иначе нешто другачији", казао је Вучић.

Подсетио је да је у неколико наврата разговарао и са председником Украјине Володимиром Зеленским и истакао није оптимиста по питању брзог чланства у Европској унији за било коју од земаља кандидата.

„Некад су ме сви гледали као песимисту, као човека који је сувише опрезан, а ствари се увек дешавају другачије и боље од онога што бих ја рекао. Можда је то тако, али суштински је очигледно данас да сам био у праву", рекао је председник Вучић.

Србија је научила да живи сама, али за нас нема бољег од европског пута

Вучић је изјавио и да за Србију и даље нема пута који би могао да буде бољи и успешнији од европског пута и изразио уверење да земље кандидати заједничким радом могу много тога да постигну и да напредују у процесу приступања Европској унији.

Он је истакао да је за Србију веома важно да са другим земљама које су на европском путу остварује сваку врсту сарадње.

Навео је да је за њега као председника Србије од изузетног значаја да имамо одличну сарадњу са Молдавијом, Грузијом и Украјином и да земље наставе да развијају билатералне односе, али и да уче једне од других на европском путу.

„Верујем да можемо да укажемо на наша искуства која смо имали на европском путу и да много тога да научимо од наших пријатеља из било које од присутних земаља. Верујем да заједнички можемо да постигнемо много тога, да много тога научимо и урадимо, да развијамо односе између наших држава и да не потцењујемо себе'', рекао је Вучић.

Указао је да у региону и даље не постоји слободан проток људи, робе, капитала и услуга и да зато, како је рекао, не може да постоји ни са ЕУ, подсетивши да је раније предлагао да сви у региону буду део јединственог тржишта и да имају отворене границе, како са Европом, тако и између држава региона.

„То има смисла, јер Србин из Бањалуке и Бијељине једва чека да може без икаквих граничних перипетија да дође у Београд, исто тако и Србин из Београда који иде у Бијељину и Бањалуку. Бошњак из Новог Пазара једва чека да без перипетија и граничних задржавања може да оде у Сарајево. Исто тако, Бошњак из Сарајева једва чека да на исти начин оде у Нови Пазар'', рекао је Вучић.

Навео је да се у региону још увек нисмо успели да се ослободимо свих разлика и сукоба из деведесетих и да разумемо да је међусобно поштовање и уважавање много важније него било шта друго.

„Могуће је да ту има и наше кривице, кад кажем наше, мислим и српске, не избегавам ту и своју одговорност, али сам сигуран да тога има и на свим другим странама'', рекао је Вучић.

Навео је да је Србија у последњих 18 година, од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању, научила да живи сама, да ради, да брже расте и да напредује.

„Научили смо да се такмичимо и са онима који би по неким правилима морали да буду испред нас, а више нису испред нас и разумели да економију можемо да градимо у сарадњи са многим другим земљама. Али ми и даље немамо пут који би могао да буде успешнији и бољи од европског пута'', рекао је Вучић.

Додао је да не треба очекивати чуда и велика и значајна проширења ЕУ у наредним годинама, али да кроз нове предлоге немачког канцелара Фридриха Мерца и председника Француске Емануела Макрона, може да се да добије „не мало тога” ако се, како је рекао, ствари поставе на рационалне и реалне основе.

„Мислим да увек, на сваки начин и на сваком месту, можемо једни другима да помогнемо и допринесемо'', истакао је Вучић.

Захвалио је Стефанчуку на присуству данашњој конференцији истичући да зна да није нимало лака ситуација у Украјини и изразио наду да ће се  се ствари решавати преговорима што је могуће пре.

Навео је да је Украјина показала не само своју жилавост већ да је показала да Европа може много да добије од Украјине.

„Не мислим у војном смислу, мислим у привредном смислу, у људским капацитетима, у много чему. Што се тиче Србије, када су нас питали имамо ли нешто против уколико Украјина за краће време постигне оно што ми нисмо могли, никада нисмо рекли да је то за нас проблем. Не због тога што имамо потребу да се вама додворавамо или било коме у Европи, већ зато што мислимо да Украјина својим капацитетима може много да допринесе даљем европском напретку и даљем европском развоју'', рекао је Вучић.

Нагласио је да ће Украјина и остале земље кандидати увек имати подршку Србије.

„Желим свима да се осећате као код своје куће и посебно се захваљујем председницима парламента који су данас овде, којима није било тешко да дођу. Бескрајно вам хвала и на поштовању које сте показали и према Србији и према Украјини, која је коорганизатор овог сусрета. А ако ми нешто некоме можемо да помогнемо, ми ћемо то да учинимо'', рекао је председник Вучић.

Стефанчук објаснио зашто је дошао у Београд после 15 година

Председник Врховне Раде Руслан Стефанчук изјавио је да је Европа неоправдано успорила своје проширење и додао да недовршеност европског уједињења и недовршеност саме Европе шаље сигнале трећим странама које су заинтересоване за слабљење Европе.

„Таква страна је, без сумње, агресивна, диктаторска и антиевропска Русија. Зато, нови талас проширења мора бити што шири и снажнији, како би процес стварања Европе коначно био завршен - Европе која је уједињена и недељива, Европа која је снажна и нерањива", рекао је Стефанчук на отварању Конференције председника парламената држава кандидата за чланство у Европској унији.

Стефанчук је том приликом свим земљама кандидатима поручио да сви заједно нису конкуренти, већ партнери и упутио жеље за успехом на путу европских интеграција.

Зато сам данас овде. Зато сам дошао у Београд, да вам то искрено и отворено кажем. И такође, да вам кажем да се Украјина бори, да неизмерно цени вашу помоћ и подршку, и да ће Украјина сигурно победити у борби за наше заједничке вредности, за нашу слободу и вашу слободу, и најважније, за нашу заједничку европску будућност", навео је Стефанчук.

Говорећи о конференцији, Стефанчук је истакао да му је драго што је идеја коју је, како каже, предложио на европској конференцији у Копенхагену, да се покрене неформални механизам сарадње међу председницима парламента земаља кандидата Европске уније у Београду добила јасан и конкретан облик.

„Желео бих лично да вама захвалим, драга Ана, што сте прва реаговали на мој предлог и што сте без икаквог оклевања изразиле спремност да организујете наш први сусрет, и хвала вама, уважени председниче, што сте подржали ову иницијативу", казао је Стефанчук.

Указао је да је први пут посетио Београд и Србију и додао да је његова посета, прва посета председника Врховне раде Украјине Србији у последњих 15 година.

Такође, Стефанчук је подсетио на посету председнице Скупштине Србије Ане Брнабић Кијеву у новембру прошле године, истичући да је за њега лично та посета представљала израз истинске храбрости и солидарности са Украјином и украјинским народом.

Стефанчук се захвалио том приликом свим председницима парламента на конференцији на подршци Украјини у њеној, како је навео, борби за слободу и независност.

„Свако од вас драги пријатељи, врло добро зна цену 'диктаторске Русије' и њеног крвавог претходника, 'комунистичко-кгбовског' Совјетског Савеза. Молдавија и Грузија то добро знају. Балкан то добро зна, јер су Совјетски Савез и Русија одувек примењивали принцип 'завади, па владај'", казао је Стефанчук.

Према његовим речима, Русија и Својетски Савез су користили и настављају да користе, политички терор, економску уцену, као и да су сејали и настављају да сеју непријатељства међу државама и народима.

„Та цена мери се неизмерним људским патњама. зато данас у Београду желим јасно да кажем да Срби нису "мали Руси", Украјинци нису "мали Руси", Молдавци и Грузини никада нису били и никада неће бити "млађа браћа Руса". Доста понижења", рекао је Стефанчук.

Додао је да су све државе кандидати за улазак у ЕУ независне државе које насељавају европски народи, као и да ће оне сигурно једног дана постати чланице ЕУ.

Говорећи о рату у Украјини и руском председнику Владимиру Путину, Стефанчук је истакао да Русија и даље "цинично свакодневно уништава Украјину", појачавајући ракетне нападе на цивиле и објекте критичне инфраструктуре.

Указао је да је од почетка лета, близу 80 цивила убијено, а стотине људи рањено у руским нападима у Кијеву., као и да грађани Украјине свакодневно страдају у Одеси, Харкову, Сумију, Запорожју, Херсону, Кривом Рогу.

„Размере разарања су огромне. Као последица једног недавног циљаног напада дроновима, наше највеће национално светилиште, Кијевско-печерска лавра, претрпело је озбиљна оштећења. Пре годину дана оштећена је и Софијска катедрала у Кијеву, оба споменика су под записником УНЕСЦО, заштитом пуном рупа, другим речима, незаштићени су", рекао је он.

Додао је и да се најновији масовни напад на Кијев догодио прекјуче и да је у њему страдало близу 20 украјинских грађана, а да је више од 70 рањено.

„Зато данас, овде, пред вама, тражим вашу даљу подршку, политичку, војну и хуманитарну. Тражим то у име украјинског народа. Тражим то ради обнове правде. Тражим то ради успостављања праведног, трајног мира. Можда немате одбрамбене системе који су нама од животне важности, али ви, пријатељи, свакако имате сећање, имате савест, и имате достојанство. Достојанство у вашим великим земљама, и достојанство народа", рекао је Стефанчук, преноси Танјуг.