Турци се повлаче из преговора о уједињењу Кипра

Турци који су на северу Кипра прогласили своју државу увелико се припремају да обележе педесету годишњицу војне интервенције Анкаре на острву. Они више не желе да преговарају са Грцима о поновном уједињењу острва, иако их на то обавезују резолуције Уједињених нација.

„Више нема наде за поновно уједињење острва: ми можемо да разговарамо само о статусу две одвојене и независне државе – турске и грчке. То је наша нова политика после вишегодишњих неуспешних преговора о уједињењу Кипра”, пренели су истанбулски медији изјаву председника Турске републике Северни Кипар Ерсина Татара коју је дао поводом припрема за обележавање педесете годишњице војне интервенције Анкаре и поделе тог медитеранског острва.

Анкара је, подсетимо, 20. јула 1974. године војно интервенисала како би заштитила своју браћу на северу острва после државног удара у Никозији и обарања архиепископа Макариоса, који је наводно организовала тадашња војна хунта у Атини. Турци су тада запосели више од трећине острва, где и данас имају око тридесет хиљада војника. У међувремену, кипарски Турци су прогласили своју државу (1983. године), коју је досад признала само влада у Анкари. Република Кипар је члан Уједињених нација и других међународних организација. Почетком овог века примљена је у Европску унију, док је турска квазидржава остала изолована и једва саставља крај с крајем само захваљујући помоћи из Анкаре, која, у знак солидарности са Турцима на острву, нема дипломатске односе са владом у Никозији. То је једна од препрека на европском путу Турске пошто нема односе са сталном чланицом ЕУ – Републиком Кипар. Међутим, Турци се не осврћу на критике које због тога често стижу из Уједињених нација и ЕУ.

Нови судар између Грка и Турака уследио је после открића великих налазишта нафте и гаса у источном Медитерану. У Анкари тврде да у подели тог природног блага треба да учествује и непризната турска држава на северу острва, али у Никозији то оспоравају све док се Кипар поново не уједини.

На северу острва признају да се због изолације суочавају са многим економским проблемима, али кажу да немају алтернативу. Захваљујући Анкари, тврди Татар, успели су да прошире сарадњу са многим земљама, иако их оне званично не признају као државу.

Преговори о поновном уједињењу Кипра и повраћају грчке имовине који су годинама вођени под покровитељством Уједињених нација запали су у ћорсокак јер Турци сада бојкотују ту идеју. Делегације две земље последњи пут су се састале 2017. године у Швајцарској. Грчка страна се и даље залаже за спровођење резолуција Уједињених нација о стварању заједничке федералне државе две равноправне заједнице које живе на острву – грчке и турске. То подразумева повраћај запоседнуте грчке имовине као и расветљавање судбине више од хиљаду лица која су без трага настала током турске војне интервенције пре педесет година. У Никозији траже да се у Анадолију врате и многи колонисти који су се у међувремену доселили на Кипар. Незванично се помиње бројка од неколико десетина хиљада.

„Нико не може да натера Турке на Кипру да у јаловим преговорима губе још педесет година”, каже турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Најновији развој ситуације на Кипру потврђује да такозвани замрзнути конфликти не доносе решења већ само унедоглед одлажу налажење излаза. То потврђује како случај Кипра тако и спор Кине и Тајвана, подела Кореје, ситуација на Косову... Поготово што је светска организација очевидно немоћна да спроведе сопствене резолуције које је усвојила како би се решила та спорна питања.