Путин жели мир, али се спрема за рат

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да би, у случају постизања мировног споразума са Украјином, најважније било да обе стране могу да кажу да је сукоб завршен.

„Што се тиче онога што бисмо могли да кажемо једни другима ако постигнемо крај сукоба, барем бисмо могли и требало да кажемо: хвала Богу што је све готово”, рекао је Путин, одговарајући на питање шта би поручио Владимиру Зеленском када би са њим сео за преговарачки сто ради потписивања мировног споразума.

Руски председник је, на састанку са шефовима међународних новинских агенција, оценио да Москва остаје спремна за договор, али само под условима које је, како је навео, већ износила. Према његовим речима, контрола целог Донбаса и постизање споразума нису међусобно искључиви.

Путин је поручио да се став Кремља није променио и да је мир могућ ако постоји политичка воља за договор. Истовремено је поновио да је за Москву важно питање легитимности оних који би у име Кијева потписивали евентуални споразум.

„Можемо потписати само са људима који су, без сумње, у пуном смислу те речи, легитимни да потписују документа ове врсте. Постоји много опција: председник Врховне раде, можда и сам Зеленски. Морамо видети какви су то документи и какве ће правне последице имати. Најважнија ствар је жеља. А како то формализовати, наћи ћемо начин”, рекао је Путин.

Руски председник је оценио да су тврдње да се Кијев налази на победничкој путањи део западног и украјинског информативно-пропагандног наратива.

Према Путиновим речима, руске снаге напредују дуж целе линије фронта.

„Руске трупе напредују дуж целе линије контакта. Нема места где руске трупе нису напредовале. Највећи проблем са којим се данас суочавају украјинске оружане снаге је катастрофалан недостатак људства. Људи се насилно одводе, нема мотивације, нико не жели да се бори”, навео је Путин.

Он је додао да је руска војска у последње време ставила под контролу око 2.440 квадратних километара територије, али није прецизирао број насеља за која Москва тврди да су прешла под руску контролу.

Говорећи о нападима дроновима на Санкт Петербург на дан отварања економског форума, Путин је рекао да Запад Украјини испоручује велики број беспилотних летелица различитих типова, укључујући и оне дугог домета.

„Неки од њих, нажалост по нас, пролазе. Али Русија има систем противваздушне одбране. Да, морамо га побољшати. Да, морамо га ојачати, и то ћемо учинити. Али Украјина уопште нема такав систем”, рекао је руски председник.

Један од најзначајнијих делова разговора односио се на питање употребе ракете „Орешник”. Одговарајући генералном директору ТАСС-а Андреју Кондрашову на питање да ли је та ракета коришћена у недавним одмаздним нападима на Украјину, Путин је рекао да су удари изведени на циљевима где је, како је навео, било могуће посматрати резултате.

„Да будем искрен, открићу велику војну државну тајну: они су једноставно ударили тамо где је било згодно да се посматрају резултати”, рекао је Путин.

Он је навео да су руски дронови потом коришћени за праћење последица удара и анализу распореда јединица, како би се, како је рекао, у будућности могле доносити одлуке о пуној употреби ракете „Орешник” против одређених циљева, укључујући и урбана подручја.

Тиме је руски председник јасно ставио до знања да Москва, уз спремност да говори о миру, не искључује наставак војног притиска уколико се не прихвате услови које Русија сматра основом за окончање сукоба.

Путин је, према томе, своју позицију свео на формулу мира кроз снагу: преговори су могући, али не као резултат украјинских или западних захтева, већ као исход односа снага на терену и прихватања реалности коју Москва истиче од почетка преговарачких иницијатива.

У исто време, Кијев не показује намеру да прихвати руске услове. Зеленски је, током Путиновог разговора са шефовима међународних агенција, објавио своје отворено писмо руском председнику, у којем је поновио ставове које је Москва више пута одбацила.

Због тога се, упркос Путиновој изјави да би најбоље било да обе стране једног дана кажу „хвала Богу што је све готово”, такав тренутак још не назире. Уместо преговарачког стола, све изгледнија остаје нова фаза притиска, војне ескалације и наставка сукоба без јасног датума његовог окончања.