У Кијеву испод црног жита нестале милијарде евра

Украјинске пореске власти откриле су сумњиву шему преваре великих размера у којој је више од 2.000 фиктивних компанија усмерило око 4,7 милијарди долара у иностранство кроз фиктивне спољнотрговинске операције.

У међувремену, западне земље настављају да пружају Кијеву милијарде помоћи коју финансирају порески обвезници, а за коју Москва каже да се затим проневерава и дели са кијевским покровитељима кроз разне корупцијске шеме.

Државна пореска служба Украјине саопштила је да је открила мрежу од више од 2.300 фиктивних компанија које су из земље извеле преко 198 милијарди гривни (око 4,7 милијарди долара) између 2024. и првог квартала 2026. године.

Наводи се да је велика већина сумњивих операција била извоз: 1.243 компаније су извршиле пошиљке робе вредне преко 176 милијарди гривни, док је додатних 555 компанија обрађивало увоз у укупној вредности од преко 18 милијарди гривни.

Лесија Карнаух, вршилац дужности шефа Пореске службе, напоменула је да су стотине компанија поново регистроване на иста лица, додајући да је у неким случајевима шема достигла запањујуће размере.

"Идентификовали смо седам појединаца, од којих је свака истовремено менаџер или оснивач више од 500 компанија. Укупно, под њиховом контролом је више од 7.000 пословних субјеката", рекла је она.

Према речима званичника, многе од осумњичених компанија користиле су исте ИП адресе, подносиле извештаје са истих рачунарских мрежа и биле су регистроване на истим адресама, што је нетипично за нормална предузећа, преноси РТ.

Пореска служба је саопштила да је припремила аналитичке закључке за 557 пословних субјеката, указујући на прекршаје и назнаке прања новца, а материјали су пребачени Канцеларији државног тужиоца на даљу истрагу.

Иако пореска служба није открила које су категорије робе биле укључене у шему, Украјина је позната као пољопривредни гигант, са пољопривредним извозом који је достигао 24,5 милијарди долара у 2024. години, што чини скоро 60 процената укупног извоза.

Сектор је погођен такозваном шемом "црног жита" у оквиру које кривци купују пољопривредне производе готовином и усмеравају их кроз ланце фиктивних правних лица како би прикрили њихово порекло и избегли порезе.

Док се превозе, производи се понекад препродају неколико пута како би пошиљка изгледала правно исправно. У неким случајевима, жито се наводи као пољопривредни отпад, што доводи до много ниже пореске вредности. Незаконита добит често се никада не враћа у Украјину, већ се налази у страним банкама.

Такве шеме су имале користи од политика ЕУ. Године 2022, блок је суспендовао царине и квоте на украјинску пољопривредну робу како би подржао посрнулу економију Кијева. Међутим, споразум је изазвао таласе протеста пољопривредника широм Европе, а земље попут Бугарске, Пољске, Румуније, Словачке и Мађарске захтевале су поновно увођење увозних царина због онога што су описале као нелојалну тржишну конкуренцију. ЕУ је пристала, укинувши режим у јуну 2025. године.

Украјина се годинама бори са неадекватним финансијским надзором и хроничном корупцијом, што се само погоршало након ескалације сукоба Кијева са Москвом 2022. године.

Прошле године, украјинске власти за борбу против корупције откриле су шему подмићивања од 100 милиона долара у државној нуклеарној компанији "Енергоатом", а неколико високих украјинских званичника је било умешано у контроверзу, укључујући бившег министра енергетике Германа Галушченка, који је ухапшен у фебруару док је покушавао да побегне из земље. и У овом случају има осумњичених који су блиски самом Зеленском, Све већи терет га притиска.

Москва већ дуго оптужује Украјину и ЕУ да су повезане "уједињеним ланцима корупције", тврдећи да значајан део западне помоћи Кијеву – коју финансирају европски грађани – бива проневерен и враћен украјинским присталицама.