​ЕУ: минимални стандарди енергетске ефикасности за центре података

Европска унија ће развити минималне стандарде енергетске ефикасности за центре података, саопштено је у среду, ‌због растуће забринутости због њихове брзо растуће потрошње енергије.

Очекује се да ће се капацитет центара података у ЕУ више него удвостручити у наредним годинама, достижући 28 гигавата до 2030. године са 12 гигавата прошле године. То проширење ће повећати њихов удео у потрошњи електричне енергије у ЕУ изнад тренутних 2,5%.

Европска комисија је саопштила да ће развити минималне стандарде учинка за нове и постојеће центре података, са „проценом потреба“ која треба да буде завршена до 2027. године.

Жедни за енергијом

Центри података су основа дигиталних услуга и покрећу нагли раст рачунарства и вештачке интелигенције. Али њихова велика потрошња енергије ризикује успоравање транзиције Европе на чисту енергију - ако се постројења на фосилна горива дуже одржавају у раду или се изграде нова како би се задовољила потражња - и могли би повећати трошкове енергије јер су мреже под оптерећењем.

„Ако се сада не реше на нивоу ЕУ, ови изазови би могли знатно да порасту и постану тежи за решавање у наредним годинама, јер се очекује да ће потрошња енергије у овом сектору додатно порасти“, саопштила је Комисија.

Очекује се да ће центри података до 2030. године покретати 20% раста потражње за електричном енергијом у развијеним економијама, према подацима Међународне агенције за енергију.

ЕУ такође ради на ознаци одрживости за центре података, која би обухватала критеријуме укључујући потрошњу воде и снабдевање чистом енергијом, а које би велики објекти морали да објаве.

Тај предлог, који се очекује у среду, одложен је. Званичници су рекли Ројтерсу да Комисија још увек расправља о питањима, укључујући како проценити центре података које покреће нуклеарна енергија. Портпарол Комисије није одмах одговорио на захтев за коментар.

Планови су део ширег технолошког пакета ЕУ који има за циљ повећање домаћих капацитета облака и вештачке интелигенције и смањење ослањања на велике технолошке компаније. Друге мере укључују коришћење генеративне вештачке интелигенције за убрзање издавања дозвола за нове енергетске пројекте и финансирање алата вештачке интелигенције који ће помоћи у управљању европском електроенергетском мрежом, преноси Ројтерс.