Четвртак, 04.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЈАСНА ПОРУКА

Коста: Искрено радимо са властима у Србији да постигнемо резултате

Три кључна захтева Брисела
Коста: Искрено радимо са властима у Србији да постигнемо резултате
Антонио Коста (ФОТО ТАН‌ЈУГ/ ЈАДРАНКА ИЛИЋ)

Председник Европског савета Антонио Коста изјавио је данас да је дошао у посету Београду да поново потврди континуирану посвећеност ЕУ европској перспективи Србије и додао да проширење представља геостратешку неопходност за Европу, али истичући да се проширење заснива на изградњи поверења.

„У ово време неизвесности и економске нестабилности, сада више но икада, проширење не представља само могућност, већ геостратешку неопходност за Европу. То је улагање у мир, стабилност и безбедност, као и просперитет нашег континента, у корист свих грађана Европе, као и у корист грађана Србије", рекао је Коста после састанка са председником Србије Александром Вучићем, на заједничкој конференцији за медије у Палати Србија.

Нагласио је да се проширење заснива на изградњи поверења и да је пут пред Србима захтеван, али да је путања јасна и да се треба фокусирати на три главна приоритета.

„Прво, неговање добросуседских односа и регионалне сарадње. Оне су кључне како за безбедност, тако и за економски просперитет. Дијалог између Београда и Приштине и пуно спровођење Охридског споразума су кључни у том погледу. Под два, усклађивање са политикама и вредностима ЕУ, нарочито са нашом заједничком спољном и безбедносном политиком. То нису само принципи којих се држимо, оне чине сам темељ европског пројекта и нашег партнерства са Србијом", рекао је Коста.

Као трећи приоритет, Коста је навео реализацију актуелних реформи, наводећи да су неопходне за напредак на путу ка приступању ЕУ.

„Ми вас подстичемо да наставите да убрзано радите на реформама у три важне области, као што сте споменули – владавину права, укључујући спровођење препорука Венецијанске комисије о законима који се тичу правосуђа, односно судства и тужилаштва; затим слобода медија, где треба осигурати стварање једног повољног амбијента за медије и оснивање новог Савета РЕМ-а на транспарентан и инклузиван начин. И коначно, реформисање изборног оквира у складу са препорукама ОДИХР-а пре наредних избора", казао је Коста.

Он је рекао да процес приступања Србије Европској унији захтева целокупну мобилизацију српског друштва и истакао да Србија има подршку ЕУ на путу евроинтеграција.

„Ми вас подржавамо у напорима да се Србија приближи чланству у Европској унији. То је наш заједнички циљ, то није Србија на једној страни, а Европска унија на другој. Европска унија остаје најзначајнији партнер Србије у трговини, инвестицијама и пре свега у јачању демократских институција. Ми желимо и спремни смо да учинимо више, али морам да будем јасан, темпо напретка зависи од саме решености Србије", рекао је Коста.

Време је, како каже, кључно.

„Врата Европске уније остају отворена, али простор за одлучне акције је сада. Сигуран сам да ћемо заједничким радом, на искрен начин, постићи наш циљ како бисмо осигурали да Србија постане пуноправна чланица Европске уније", рекао је Коста.

ЕУ убрзава ритам, уместо једног имаћемо два самита са Западним Балканом годишње

Коста је изјавио и да ЕУ не уцењује никога и да не ставља препреке пред кандидате, већ да, како је казао, врло отворено ради са властима у Србији како би се што пре испоручили резултати реформи.

Он је то рекао одговарајући на питање због чега Брисел стално поставља нове услове и уцењује Србију на европском путу, уместо да награди њен економски успех и конструктивну улогу.

„Ми имамо заједнички циљ, заједнички интерес, земље кандидати и ЕУ, да постигну и испуне овај процес и то што пре. И зато морамо тесно да сарађујемо на врло искрен начин, да решимо проблеме и постигнемо резултате. Процес приступања је процес заснован на заслугама, и све земље морају да испуне различите критеријуме. А оно што радимо у Србији, као и у Украјини и са Молдавијом и преосталих пет кандидата са Западног Балкана, јесте да идемо корак по корак како бисмо постигли резултате у томе", рекао је Коста.

Навео је да су неке реформе тешке и да се мора покушати наћи решења, наводећи да су главна питања која се тренутно разматрају спровођење реформи правосудних органа и усклађеност са препорукама Венецијанске комисије.

„Потребно је завршити у потпуности изборни оквир и то у складу са венецијанским препорукама. Србија је усвојила четири важна закона, то је важан корак, али сада треба завршити још преостала два елемента. Имамо и проблем са РЕМ-ом. Покушали смо и разговарали смо доста о томе. Председница Фон дер Лејен и ја смо се два пута срели са председником Вучићем у покушају да пронађемо решења. То је питање које је потребно, не само влада, већ и цивилно друштво и опозиција, да буду укључени у то. Они се некада не слажу, али морамо да наставимо да покушамо да пронађемо добра решења, јер најважније јесте да се осигура да имамо амбијент за слободно изражавање, слободно информисање", казао је Коста.

Навео је да је процес приступања врло захтеван и изазован, како за ЕУ, али нарочито за земље кандидате.

„Они да спроведу бројне реформе, да пренесу и језик и правни поредак, огромне правне тековине које је ЕУ развила у протеклих 70 година. Треба да реформишу своје институције, своју економску структуру, а такође треба да се ускладе са нашом спољном политиком и да јачају везе са нашим заједничким вредностима, и то је врло захтеван процес, зато, и кажем, то није ствар тога да земље кандидати кажу једно, да су земље кандидате на једној страни, а ЕУ на другој", рекао је Коста.

Поручио је да је проширење на Западни Балкан најважније геополитичко улагање којим се тренутно ЕУ бави и да су зато одлучили да убрзају ритам састанака ЕУ-Западни Балкан.

„Раније смо имали један самит годишње, сада смо решили да имамо два самита годишње. Последњи је био у децембру у Бриселу, наредни вечерас почиње у Тивту, у Црној Гори. И наставићемо да радимо на овоме, важно је да анализирамо где стојимо и шта можемо да урадимо боље. Знам да сутра европски лидери заједно са лидерима са Западног Балкана разговарају о томе како можемо да унапредимо нашу методологију, како бисмо брже напредовали и боље напредовали, а то не значи да ће бити лакше, већ значи како можемо заједно да испоручимо резултате још брже", рекао је Коста.

Ако желимо да поспешимо међусобно поверење, додаје он, не можемо да стварамо овај осећај фрустрације и на страни земаља кандидата и на страни ЕУ.

Закључио је да је проширење нешто што може да буде реално у наредним годинама, а за то је неопходно да се ради напорније и брже.

Земље Западног Балкана морају да гледају напред, а не уназад

Коста је рекао да је за просперитет, безбедност и сигурност неопходно да односи свих земаља на Западном Балкану буду добри и додао да ће сам процес евроинтеграције и чланство у ЕУ бити одлична прилика за превазилажење прошлости и фокусирање на будућност.

Одговарајући на питање колико су важни добросуседски односи и регионална сарадња земаља Западног Балкана приликом приступања ЕУ, Коста је на заједничкој конференицји за новинаре са председником Србије Александром Вучићем рекао да мисли да је то сјајна предност за све грађане на Западном Балкану да повећају регионалну интеграцију, као и да је кључно за чланство у ЕУ да постоје добри суседски односи.

„Изазовно је одржавати јединство међу 27 земаља, још ће бити изазовније одржати јединство међу 33 земље чланице, а свакако билатерална питања и проблеме треба да оставимо по страни ван ЕУ", рекао је Коста.

Он је навео и да је прича о историји Европске уније историја успеха, зато што су све земље чланице претходно решиле сопствене проблеме и проблеме са својим суседима.

„Ми смо мировни пројекат који је израстао из пепела Другог светског рата. И рођен је зато што након векова сукоба европске земље, а пре свега Француска и Немачка, одлучиле су да превазиђу вишевековне сукобе и крваве ратове и да се фокусирају на изградњу заједничке будућности. И постигли су огроман успех. Почели смо са шест земаља чланица, сад их већ имамо 27, и свих 27 земаља чланица је имало много међусобних проблема који су решени", рекао је Коста.

Додао је да европске интеграције јесу најбољи начин да се дође до трајног решења за такву врсту проблема.

„Знам, да су сукоби у региону много спорнији, него у другим деловима Европе, али ово је сада велика прилика, јер не можемо да радимо гледајући уназад, већ поглед морамо да окренемо на нашу будућност, на нашу заједничку будућност, просперитет и сигурност и безбедност. И неопходно је да имамо одличне односе међу свих шест земаља Западног Балкана, и сигуран сам да ће процес евроинтеграције и чланство у Европској унији бити одлична прилика за превазилажење прошлости и фокусирање на будућност. Говоримо превазилажење, не заборављање, већ фокус на будућност", нагласио је Коста.

Коста, који је јуче допутовао у Београд, борави у посети Западном Балкану од 1. до 5. јуна како би се састао са лидерима из региона и копредседавао Самитом ЕУ-Западни Балкан у Тивту.Коста је изразио саучешће за изгубљен живот војника Војске Србије који је погинуо у међународној мисији у Либану, преноси Танјуг.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хајдук Вељко
Да ли ће нам неко,некада,саопштити шта је у том фамозном Охридском договору? Који није потписан,али је обавезујући.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.