Сутра избори на КиМ после мучне кампање снажних притисака на Србе

У Аутономној покрајини Косово и Метохија (АП КиМ) сутра ће бити одржани ванредни избори за скупштину привремених институција самоуправе, након што парламент није успео да изабере председника привремених институција у року који је одредио уставни суд у Приштини, односно до 28. априла.

Бирачка места биће отворена од 7 до 19 часова.

На изборима учествују три коалиције, 17 странака и један независни кандидат, а најјача српска странка у Покрајини - Српска листа (СЛ) на гласачком листићу је под бројем 119.

Према подацима централне изборне комисије (ЦИК) у Приштини, право гласа има 2.092.174 грађана и то 1.959.962 на КиМ, а 132.212 бирача регистровано је за гласање ван КиМ.

Избори ће бити одржани у 949 бирачких центара са 2.550 бирачких места, од чега 911 центара са 2.498 бирачких места за редовно гласање и 38 центара са 52 бирачка места за условно гласање.

Укупно 917 кандидата надметаће се за 120 посланичких места, од којих је 10 загарантовано представницима Срба. 

Из српске заједнице на изборима, осим најјаче српске странке - Српске листе, учествује и странка За слободу правду и опстанак, којој је после претходних избора припао један мандат од 10 загарантованих Србима, а подаци ЦИК-а показују да је та странка значајан број гласова добила у албанским срединама, где Срба нема у бирачким списковима јер су протерани.

Српска листа позвала је Србе да буду јединствени и гласају за њену листу, истичући да је важно да она освоји свих 10 мандата загарантованих српској заједници јер је једина странка на КиМ која штити интересе Срба. 

Највиши званичници Србије такође су позвали Србе да гласају за Српску листу, наводећи да је она једини истински представник Срба на КиМ и стожер одбране српских националних интереса, као и да је глас за ту странку глас за опстанак и останак српског народа на КиМ.

Република Србија позвала је и интерно расељене из јужне покрајине да изађу на ове изборе.

Избори се, као и сви претходни које су организовале привремене институције, одржавају у атмосфери бруталних притисака Приштине на Србе и Српску листу - хапшења, претњи, застрашивања и физичких напада на Србе и српске институције.

Владајућа албанска странка Самоопредељење и њен лидер Аљбин Курти кампању су, као и све претходне, заснивали на континуираним притисцима на српску заједницу и оштрој реторици према Београду.

Пред изборе су ухапшени директори седам српских здравствених и образовних институција са централног КиМ и одређен им је притвор до 30 дана због наводног „кршења слободне воље бирача”, а из тужилаштва у Приштини је саопштено да су ухапшени након изјава Ненада Рашића из странке За слободу правду и опстанак о наводним претњама бирачима.

Српска листа и Београд су навели да су хапшења изведена како би Приштина помогла Рашићу, који, како су истакли, заступа интересе Приштине, затим у циљу удара на српске институције здравства и школства и застрашивања Срба.

Представници Српске листе су истакли да је циљ те странке да врати један мандат који је после претходних избора додељен Рашићу захваљујући албанским гласовима и да су ови избори референдум на коме грађани треба да кажу да ли су за Србију и Српску листу или за Куртија и оне који раде за њега.

Пред изборе је ухапшен и активиста Српске листе Александар Трајковић из Угљара и њему је одређен притвор до 30 дана због наводног „давања или примања мита у вези са гласањем”.

Приштина је у овој кампањи приводила и челнике локалних институција у Косовској Митровици, па су тако у петак приведени градоначелник Северне Митровице Милан Радојевић и председник Скупштине општине Иван Зопорожац, након што су са радницима општинске инспекције покушали да уклоне натпис „Волим Митровицу”, који је постављен током мандата нелегитимног албанског градоначелника Ердена Атића.

Одлуку о уклањању тог натписа донела је недавно Општина Северна Митровица.

Приштинске власти су пред изборе наставиле упаде у српске институције и првог дана кампање заузеле железничке станице на северу КиМ које припадају Инфраструктури железнице Србије, а потом је затворена српска амбуланта у Обилићу. 

У северном делу Косовске Митровице такође су постављене табле са измењеним називима улица, без консултација са српском заједницом и противно одлуци Општине Северна Митровица.

Власти у Приштини донеле су и одлуку о обнови џамије у северном делу Митровице, док истовремено спречавају обнову и коришћење Храма Христа Спаса у Приштини, који је изложен сталном скрнављењу.

Током предизборне кампање Приштина је најавила и формирање жандармерије и поред тога што је, према Резолуцији 1244 СБ УН, КФОР једина легитимна и легална оружана сила на КиМ.

Осим притисака на српски народ и институције, Српска листа се суочила са дискриминишућим одлукама и када је реч о изборном процесу, па тако, одлуком ЦИК-а, има чланове у само 14 од 38 општинских изборних комисија и 25 чланова бирачких одбора мање него на изборима у децембру. 

Када је реч о албанским странкама, Покрет Самоопредељење на изборе излази у истоменој коалицији, у којој су и странке Гуџо, Алтернатива и Албанска демохришћанска странка.

Највеће опозиционе албанске странке - Демократска партија Косова (ДПК), Демократски савез Косова (ДСК) и Алијанса за будућност Косова (АБК) на изборе излазе самостално.

Након раскола између председника Самоопредељења Аљбина Куртија и бивше председнице привремених институција Вјосе Османи, Османијева се вратила у ДСК и носилац је изборне листе те странке, а аналитичари очекују да ће део бирача који је раније гласао за Самоопредељење сада гласати за ДСК.

Кампању су обележиле оштре оптужбе између Самоопредељења и опозиционих албанских странака када је реч о одговорности за институционалну блокаду, економским и другим питањима.

Скупштина привремених институција распуштена је 28. априла јер је истекао рок који је уставни суд одредио за избор председника, а парламент га није изабрао због недостатка кворума, пошто посланици опозиције нису присуствовали седницама о избору председника.

Ово су трећи избори за скупштину привремених институција за непуних 16 месеци, после редовних у фебруару 2025. и ванредних који су одржани у децембру јер после избора у фебруару није формирана влада. 

Аналитичари сматрају да ни после ових избора неће бити разрешена институционална криза у Приштини, јер је за избор председника потребна двотрећинска већина, односно 80 гласова посланика.

На изборима у децембру Самоопредељење је освојило 57 мандата, ДПК 22, ДСК 15, а АБК шест мандата.

Од осталих 20 мандата 10 је загарантовано за представнике Срба, од којих је девет имала Српска листа, а један странка За слободу правду и опстанак, док 10 припада невећинским несрпским заједницама. 

И мимо изборног процеса, положај српског народа на КиМ је све тежи, а Приштина 13 година одбија да формира Заједницу српских општина, иако је то њена обавеза према Бриселском споразуму.

Напади на Србе и српске институције су све чешћи, а према подацима Канцеларије за КиМ, само од почетка године забележена су 42 етнички мотивисана инцидента усмерена против Срба. 

Срби на КиМ изложени су и произвољним хапшењима и оптужницама за наводне ратне злочине, а многи међу њима су оптужени након што су покренули судске поступке како би повратили узурпирану имовину.