Власт у Јеревану уочи избора шаље у затвор политичке противнике

Хапшење шесторо кандидата проруске опозиционе странке дан уочи парламентарних избора у Јерменији далеко превазилази оквире унутрашњег политичког сукоба. Оно представља увод у можда најважније изборе у савременој историји те кавкаске државе — изборе који би могли коначно да одреде да ли Јерменија остаје у руској геополитичкој орбити или дефинитивно креће ка Западу.

Власти у Јеревану нису саопштиле разлоге хапшења кандидата странке „Јака Јерменија“, коју предводи руско-јерменски милијардер Самвел Карапетјан. Сам Карапетјан већ се налази у кућном притвору под оптужбом да је позивао на рушење власти, што он одбацује као политички мотивисан процес.

Међутим, суштина кризе није у самим оптужбама. Суштина је у томе што Јерменија више није само мала држава Јужног Кавказа, већ постаје нова линија судара између Русије и Запада.

Последњих година премијер Никол Пашињан постепено мења спољнополитички курс земље. После драматичног губитка Нагорно-Карабаха и осећаја да Москва није заштитила јерменске интересе у сукобу са Азербејџаном, у Јеревану је почело озбиљно преиспитивање деценијског ослањања на Кремљ.

Управо зато односи са Русијом данас представљају кључну предизборну тему.

Пашињанова власт све отвореније развија односе са Европском унијом и Сједињеним Државама. Западне дипломате последњих месеци све чешће долазе у Јереван, а сарадња са Бриселом и Вашингтоном више није само симболична. За Москву је то опасан сигнал — јер Јерменија има огроман стратешки значај на Кавказу, региону који Русија деценијама сматра својом зоном утицаја.

Ограничење извоза из Јерменије, које је Русија увела као одговор на приближавање Јеревана Западу, многи аналитичари виде као јасну политичку поруку. Кремљ тиме показује да још увек поседује снажне механизме економског утицаја и да не намерава мирно да посматра губитак савезника на Кавказу.

Са друге стране, јерменске власти очигледно желе да пред изборе ослабе проруску опозицију и спрече могућност дестабилизације земље у тренутку када се одлучује њен будући геополитички правац.Управо зато ова хапшења изазивају толико пажње.

За једне, реч је о заштити државе од руског мешања и покушаја политичког притиска. За друге, то је опасан знак да власт улази у обрачун са политичким противницима у тренутку када је друштво дубоко подељено.

Али најважније питање није ко ће добити изборе.

Најважније питање је шта ће Јерменија постати после њих.

Уколико Пашињан учврсти власт, Јерменија би могла наставити постепено удаљавање од Москве и јачање сарадње са Западом. То би представљало један од најозбиљнијих удараца руском утицају на постсовјетском простору у последњих неколико година.

Уколико, међутим, проруске снаге успеју да се консолидују, земља би могла ући у период дубоке политичке нестабилности, па чак и унутрашњих сукоба око спољнополитичког курса.

Зато избори у Јерменији више нису само локална политичка прича.

Они постају део много шире борбе за нову геополитичку мапу Кавказа — региона који се поново претвара у простор великог надметања сила.

А када велике силе почну да се боре за утицај у малим државама, историја показује да последице ретко остају само локалне.