Дрецун: Курти делује кроз институционалне кризе

Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун оценио је данас, поводом одржавања избора за скупштину привремених приштинских институција, да се после сваких избора институционална криза на КиМ све више продубљује, наводећи да су институционалне кризе једна од карактеристика деловања Аљбина Куртија.

„Аљбин Курти и Самоопредељење не могу да направе коалицију, односно не желе да направе коалицију са неком од три референтне албанске странке и због тога не могу да имају двотрећинску већину када је то потребно, као што је рецимо код избора такозваног председника. Аљбин Курти апсолутно не размишља ни о каквој могућој сарадњи са Српском листом, на страну то што Српска листа сигурно са њим не би сарађивала, али и ту губи један део могуће подршке", рекао је Дрецун за Тан‌југ.

Он је навео да Курти гради оптимизам на томе што је на Косову и Метохији велики проценат младих до 25 година, као и што има велики број Албанаца у дијаспори, које сматра за своје бирачко тело.

„Које су две кључне карактеристике Куртијевог политичког деловања. Прво, то је националистичко-популистичка реторика деловања. Великоалбански национализам, популистичко деловање, које почива на причи о суверенитету. То је прича везана за наводни суверенитет, за борбу против организованог криминала, корупције, за изузетно оштар однос према Београду, за терорисање српског народа и то је по мени прилично прихватљиво и можда најприхватљивије управо тој младој албанској генерацији и популацији оних Албанаца који се налазе у дијаспори", оценио је Дрецун.

Подсетио је да је Курти одвојио новац да плати авионе, за оне који желе да дођу да гласају, као и да је омогућено гласање у 34 државе.

„Он покушава да добије што је могуће већи број гласова и зато појачава терорисање. Стално прави неке инциденте, мада не знам где више проналази начине за терорисање Срба да би придобио те гласове", рекао је Дрецун.

Навео је да проблем представља и што нико не може да обезбеди двотрећинску већину потребну за избор тзв. председника.

„н може да формира већину после избора, да формира такозвану владу, али је питање шта ће са избором такозваног председника. Они имају она три круга гласања. У прва два мора да има двотрећинску подршку оних који су у парламенту. Ако не направи коалицију са неком од албанских странака које би имале потребних двадесетак мандата, питање је да ли може нешто да уради ту", казао је Дрецун.

Он је закључио да је то тешко оствариво и навео да ће зато стално ићи у институционалне кризе.

„И то је друга карактеристика Куртијевог политичког деловања и бивствовања у политичком смислу на Косову и Метохији, та институционална криза", оценио је Дрецун наводећи да Курти нема стабилног коалиционог партнера ни могућност да обезбеди двотрећинску већину у парламенту због чега има изборе и сталну институционалну кризу.

Дрецун је рекао да свуда у свету, када се створе политичке кризе, избори представљају излаз из кризе, након чега се стабилизује политичка ситуација и институције почну да раде, али да је на Косову потпуно обрнуто.

„То је јединствен случај. После сваких избора немате заустављање те институционалне кризе, него се она још више продубљује", рекао је Дрецун.

Он се осврнуо и на појаву оптужби за наводне ратне злочине Срба од стране привремених власти у Приштини, оцењујући да Приштина тако води једну прљаву игру.

„Чини ми се да што се више приближава доношење одлуке у специјализованом суду за злочине ОВК, да ће све већи притисак бити од стране Приштине према нама због те њихове приче да је наводно почињен геноцид", закључио је Дрецун.