Јовановић: Вештачка интелигенција следећи корак дигитализације грађевинарства

Конференција „Будућност грађевинарства кроз паметне податке: БИМ сусреће АИ” почела је данас у Привредној комори Србије, а директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић изјавио је да вештачка интелигенција, након примене БИМ технологије, представља наредну фазу дигитализације грађевинске индустрије.

Он је оценио да ће употреба АИ значајно унапредити пројектовање, управљање подацима и ризицма и оптимизацију ресурса.

„Ако је БИМ (Building Information Modeling) поставио темеље дигитализације грађевинарства, онда вештачка интелигенција представља следећи корак - алат који омогућава да ти подаци постану паметни и стратешки употребљиви. Грађевинарство је у правом смислу те речи темељ сваке инфраструктуре: путева, мостова, болница, школа, али и дигиталне инфраструктуре”, рекао је Јовановић на отварању конференције.

Јовановић је навео да грађевинска индустрија има кључну улогу у изградњи савремене дигиталне инфраструктуре, укључујући Државни дата центар у Крагујевцу, који је оценио као симбол дигиталне трансформације Србије.

Јовановић је најавио и да држава планира наставак улагања у суперкомпјутере и до 2030. године повећање капацитета на више од 2.000 графичких картица, које ће бити значајне за привреду Србије.

Истакао је да је Србија једно од највећих градилишта у овом делу Европе и оценио да будућност грађевинарства није само у бетону и челику, већ и у подацима, алгоритмима и паметним системима.

Председник БИМ Србије Вељко Јањић изјавио је да вештачка интелигенција већ сада омогућава грађевинским стручњацима да анализирају БИМ моделе на потпуно нов начин, наводећи да је могуће поставити ИФЦ фајл у АИ систем и добити информације о површинама просторија, као и прелиминарне оцене појединих пројектних решења.

„Наравно, неће то бити идеално, али ћете добити неки одговор који је интересантан. Са АИ имате огромне могућности да унапредите ваше пословање, ваш приватни живот, једноставно да вам заиста отвори нове димензије, али и јако је важно да АИ примењујете на правилан начин", додао је Јањић.

БИМ је дигитални начин планирања, пројектовања, изградње и управљања грађевинским објектима и од 1. јануара 2028. године, сви пројекти у Србији мораће да буду пројектовани у БИМ технологији.

БИМ не представља само 3Д модел зграде, већ базу података која садржи све информације о објекту током његовог животног циклуса.

У БИМ моделу могу се налазити подаци о димензијама и материјалима, инсталацијама (струја, вода, грејање), трошковима изградње, роковима извођења радова и одржавању објекта након изградње.

Међу пројектима у Србији који се раде у БИМ технологији су Експо 2027 комплекс у Сурчину и метро у Београду, преноси Танјуг.