Мерц и Макрон дигли руке од заједничког борбеног авиона

Француска и Немачка одустале су од заједничке изградње борбеног авиона нове генерације, централног дела програма FCAS, вредног око 100 милијарди евра, пошто водеће компаније две земље нису успеле да постигну договор о подели посла, управљању пројектом и технолошким правима, преноси Ројтерс.

Немачки канцелар Фридрих Мерц и француски председник Емануел Макрон разговарали су о судбини пројекта прошле недеље на маргинама самита Европске уније и Западног Балкана у Црној Гори. Према наводима немачких званичника, двојица лидера су закључила да више нема реалног простора да се превазиђе вишемесечни застој између компанија укључених у програм.

Мерц је, према истим изворима, препоручио Макрону да се одустане од даљих покушаја оживљавања заједничког борбеног авиона. Јелисејска палата је потврдила да су лидери о томе детаљно разговарали и да су изразили жаљење што индустријски партнери нису успели да се договоре.

Кључни спор водио се између француске компаније „Дасо авијација” и „Ербаса”, који у том програму представља немачке и шпанске интересе. Француска страна инсистирала је на водећој улози у развоју авиона, док је друга страна тражила уравнотеженији однос у подели одговорности и приступу технологији.

Пројекат је 2017. године покренуо Макрон заједно са тадашњом немачком канцеларком Ангелом Меркел. Замишљен је као најамбициознији европски војни програм, са циљем да до 2040. године створи нову генерацију борбеног авиона, беспилотних летелица и дигиталне борбене мреже.

Одустајање од заједничког авиона представља озбиљан ударац за европске планове о већој војној самосталности. Одлука долази у тренутку када западне земље повећавају војне буџете, позивајући се на руску претњу, а Сједињене Државе све јаче траже од европских савезника да преузму већи део терета сопствене одбране.

Иако је заједнички борбени авион практично стављен ван игре, део програма који се односи на пратеће системе, укључујући дигиталну борбену мрежу и повезивање беспилотних платформи, могао би да буде настављен у неком новом облику.

Аналитичари оцењују да овај неуспех показује колико је Европи тешко да велике политичке најаве претвори у заједничке војне програме. Спор Француске и Немачке није био само технички, већ и стратешки: Париз жели да сачува контролу над сопственом ваздухопловном индустријом, док Берлин не жели да финансира програм у којем би имао споредну улогу.