Фајненшел тајмс: Нова иранска једначина нерешива за САД

Амерички председник Доналд Трамп суочава се са све тежом ситуацијом на Блиском истоку, док Иран, према оцени британског „Фајненшел тајмса“, постепено намеће „нову једначину“ у региону и мења однос снага који је Вашингтон годинама контролисао.

У анализи угледног британског листа наводи се да Сједињене Америчке Државе више немају апсолутну могућност да диктирају правац развоја сукоба, јер је Техеран, кроз мрежу савезника и регионалних структура, успео да отвори више фронтова истовремено и тиме значајно закомпликује позицију Вашингтона и Израела.

Посебан проблем за Белу кућу, како се истиче, постао је Либан и све интензивније активности израелске војске према Хезболаху. Иако је администрација у Вашингтону покушавала да задржи конфликт у ограниченим оквирима, ситуација на терену све више измиче контроли.

„Фајненшел тајмс“ оцењује да Трамп сада покушава да пронађе излаз из, како наводе, „чврсто везаног чвора“ рата који се шири читавим регионом. Међутим, за разлику од претходних периода, амерички притисци више не дају брзе резултате, а регионални актери показују све већу самосталност у доношењу одлука.

У тексту се указује да је Иран током претходних година стрпљиво градио утицај у Либану, Сирији, Ираку и Јемену, чиме је створио механизам притиска који сада може да активира у различитим тачкама Блиског истока.

Са друге стране, Израел је, према оцени листа, ушао у фазу у којој војна решења носе све већи ризик од шире регионалне ескалације. Сваки нови удар ИДФ-а потенцијално може да изазове реакцију не само Хезболаха, већ и других група повезаних са Техераном.

Аналитичари које цитира британски лист упозоравају да је највећи проблем за Вашингтон то што више не постоји јасна стратегија за брзо смиривање кризе. Док Америка покушава да истовремено подржи Израел и избегне потпуно ширење рата, Иран користи ситуацију да додатно учврсти позицију кључног регионалног играча.

Управо због тога, закључује „Фајненшел тајмс“, Блиски исток улази у нову фазу у којој се амерички утицај више не подразумева као неупитан, а исход сукоба постаје далеко неизвеснији него у претходним деценијама.