Мења се тржиште издавања станова

После година у којима је издавање „стана на дан” важило за једну од најисплативијих инвестиција у некретнине, тржиште у Београду данас показује нешто другачију слику. Власници станова више не рачунају аутоматски на пуну попуњеност током целе године, а део њих последњих месеци поново разматра дугорочно издавање као сигурнију и мање захтевну опцију. Дугорочно издавање многим власницима доноси оно што је на данашњем тржишту све важније – предвидивост. Иако је потенцијална зарада често нешто мања него код добро попуњеног апартмана на дан, стабилна месечна кирија, мањи трошкови и знатно мање ангажовања разлози су због којих се део власника поново окреће овом моделу издавања.

Иако краткорочни закуп и даље има своје место, посебно у центру града, на Дорћолу, Врачару, у Новом Београду и у зони око Београда на води, тржиште више није у фази наглог раста као пре неколико година. Повећан број апартмана, већа конкуренција и промењена структура гостију довели су до тога да власници пажљивије рачунају шта им се више исплати – свакодневно издавање туристима или стабилна месечна кирија.

– За разлику од претходних неколико година када је стан био попуњен готово цео месец, сада је посао преполовљен. Нема више ни везаних дужих боравака, евентуално дођу Кинези, али је овај посао дефинитивно изгубио потенцијал. Чини ми се да је мање туриста, прича за „Политику” власница две гарсоњере које издаје у најужем центру града.

Додатни фактор што овај посао није тако привлачан је и чињеница да су се цене дугорочног закупа у Београду последњих година значајно повећале. Према подацима са тржишта некретнина, данас се гарсоњере и мањи станови на траженијим локацијама углавном издају између 450 и 700 евра месечно, док су цене већих станова знатно више. То је многим власницима отворило дилему да ли им се више исплати свакодневна организација долазака гостију, чишћења и оглашавања или сигуран закупац током целе године.

Међутим, на тржишту се већ осећа и нови фактор, а то је изложба Експо 2027. Најаве да би овај међународни догађај током три месеца могао да привуче више од 2,6 милиона домаћих и страних посетилаца подстакле су део инвеститора да поново размишљају о апартманима намењеним краткорочном издавању. Због тога поједини власници засад не одустају од модела „стан на дан”, очекујући да би управо уочи и током Експа могла да порасте тражња за смештајем у Београду.

Ипак, међу власницима станова тренутно преовлађује опрез. За разлику од периода када је сваки апартман могао лако да пронађе госта, данас је локација пресудна, а квалитет смештаја све важнији фактор. Због тога се тржиште полако дели на два сегмента – станове на атрактивним локацијама који и даље добро послују у краткорочном закупу и власнике који се, због сигурности прихода, враћају месечном издавању.

Милош Митић, директор компаније „Сити експерт” каже за наш лист да се тржиште дугорочног закупа стабилизовало у односу на период када је био већи прилив Руса, као и да цене закупа бележе пад од око 10 одсто на годишњем нивоу.

– Обим посла код краткорочног и дугорочног издавања је потпуно различит. Из угла прихода, „стан на дан” може да донесе већу зараду, али је питање колики је профит када се на крају урачунају сви трошкови и ангажовање, посебно ако се власник сам не бави тим послом – каже он.

„Стан на дан”, сматра, директно зависи од туристичког промета, а у последњих годину дана нисмо имали онолико страних гостију колико се очекивало, па самим тим нема ни рачунице коју су власници имали раније. С друге стране, ако дође до раста тражње, цене ће сигурно реаговати и кренути навише.

Према подацима објављеним прошле године, само на платформама „Ер Би-Ен-Би” и „Букинг” у Београду је било оглашено готово 10.000 апартмана за краткорочно издавање. Тај број показује колико је тржиште „станова на дан” порасло последњих година, али и колико је конкуренција данас већа него у периоду када је овај вид издавања важио за готово сигуран пут до брзе зараде. Истовремено, у Србији је регистровано више од 22.500 станова који се издају на дан и воде као угоститељски објекти, при чему Београд убедљиво предњачи по броју смештајних јединица намењених краткорочном закупу.

Према последњим подацима Републичког завода за статистику, Србију је током 2025. године посетило око 4,34 милиона туриста. Међу страним гостима најбројнији су били туристи из Турске, а затим следе посетиоци из Русије, Кине, Босне и Херцеговине и Немачке. Само у првих 11 месеци прошле године Србију је посетило више од 2,16 милиона страних туриста, од чега је из Турске дошло 227.928 гостију, из Русије 161.437, из Босне и Херцеговине 143.240, док су из Немачке стигла 126.653 туриста.

И док део власника станова рачуна да ће Експо донети нови талас гостију и већу зараду од краткорочног издавања, конкуренција су им хотелијери који се већ припремају за повећану тражњу. У Београду је у току изградња и реконструкција већег броја хотела, а држава кроз субвенције подстиче ширење смештајних капацитета како би град био спреман за велики прилив посетилаца 2027. године. Према проценама, Београд тренутно располаже са око 8.000 хотелских соба, а у наредних годину дана очекује се отварање још 1.500 до 2.000 нових соба кроз нове хотелске пројекте и реконструкције постојећих објеката.