Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тегла домаћег џема од 375 до 750 динара

Овај слатки намаз може да достигне и цену већу од 10 евра ако је реч о производу без додатог шећера
Тегла домаћег џема од 375 до 750 динара
(Фото А. Васиљевић)

Овогодишњи бољи род воћа могао би да врати грађане припреми домаћих џемова, сокова и слатког. После неколико сезона у којима су високе цене кајсија, шљива, јагода, малина и другог воћа многе одвратиле од припреме ових специјалитета, ситуација је тренутно знатно повољнија. Воћари најављују добре приносе, а на пијацама су цене појединих врста воћа већ ниже него прошле године. То отвара питање да ли ће грађани поново засукати рукаве и сами кувати џемове или ће, због недостатка времена и другачијих животних навика наставити да купују готове производе у трговинама. Или ће наручивати домаће прерађевине од малих произвођача који све више послују преко друштвених мрежа.

Произвођачи воћа очекују да ће овогодишњи род бити један од бољих у последњих неколико година, пре свега захваљујући повољним временским условима и изостанку већих оштећења од мраза. То се већ види и на пијачним тезгама, где су цене јагода, трешања и појединих раних сорти воћа ниже него у истом периоду прошле године. Ако се такви трендови наставе и код кајсија и шљива, главних сировина за домаће џемове и слатка, овогодишња слатка могла би бити знатно јефтинија него претходних сезона.

С друге стране, цене готових џемова у продавницама не зависе само од цене воћа. На њих утичу и трошкови амбалаже, енергената, транспорта и радне снаге, због чега појефтињење сировина не мора аутоматски да донесе и ниже цене на рафовима па тегла џема од кајсија може да се купи од 190 до 250 динара. Ипак, све чешће акцијске понуде и конкуренција међу произвођачима већ стварају притисак на тржиште.

У таквим околностима, добру прилику могли би да имају и мали произвођачи домаћих џемова и слатког.

Цене џемова у продавницама тренутно се крећу од око 280–350 динара за економичније брендове, 350 динара за стандардне индустријске производе, па до 450–510 динара за познатије произвођаче. Код домаћих и органских џемова цене су више и најчешће износе од 375 до 750 динара по тегли, у зависности од врсте воћа и начина производње. Воћни сокови од једног литра коштају од 130 до 260 динара, док су матични и 100 одсто воћни сокови скупљи и њихова цена се најчешће креће између 200 и 350 динара по литру.

Код органских производа цене су још више, па се џемови од овог воћа најчешће продају по ценама од 500 до 750 динара по тегли, док поједини производи без додатог шећера коштају око 375 до 600 динара.

Органски и хладно цеђени воћни сокови углавном се крећу од 250, па до 500 динара по литру, а код специјализованих произвођача и више, у зависности од врсте воћа и начина производње.

Производи који се продају директно преко друштвених мрежа углавном су скупљи од оних у маркетима, јер је реч о малим серијама и ручној производњи. Тако се домаћи џемови најчешће продају по ценама од 500 до 900 динара по тегли, док органски производи и џемови без додатог шећера достижу и 1.200 динара.

Матични и хладно цеђени сокови коштају од 300 до 600 динара по литру, а сокови од ароније, дрењине, купине и другог шумског воћа често прелазе 1.000 динара.

За поређење, у продавницама се индустријски џемови могу купити за 280 до 510 динара, органски за 375 до 750 динара, док се воћни сокови продају по ценама од 130 до 260 динара, а матични и стопроцентни сокови од 200 до 350 динара по литру.

Потрошачи све више траже производе са већим уделом воћа и без адитива, а добра сезона могла би да им омогући повољнију набавку сировина и конкурентније цене. Да ли ће то бити довољно да се оживи традиција припреме зимнице и повећа потражња за домаћим производима, показаће месеци који следе.

– Квалитет и порекло воћа остају главни разлог због којег се купци враћају домаћим произвођачима, без обзира на кретање цена – каже Јелена Каљевић, власница бренда „Мој слатки дом” и додаје да већ годинама ради са сталним купцима и да производе припрема искључиво по наруџбини. Воће за џемове и сокове долази са њиховог имања, а део сировина, попут шумске боровнице, зове и јагоде бере се у природи у њиховом селу Подгора, где имају имање.

Према њеним речима, све више потрошача интересује начин производње и избегава воће третирано пестицидима, због чега су органски и сертификовани производи траженији него раније. Купци најчешће наручују џемове од јагоде, кајсије и малине, а многи свраћају и директно на имање приликом путовања ка Црногорском приморју. Иначе, овај произвођач, како наводе, у сезони произведе неколико тона различитих џемова и сокова од воћа које има сертификат о органској производњи.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.