Струја из домаћих извора због ЦБАМ скупља за 60 одсто

Када се Душан Живковић, директор „Електропривреде Србије” (ЕПС), пре пар дана јавно пожалио на проблеме који су настали као последица наплате таксе на угљеник ЦБАМ који ово предузеће не само да кошта 100 милиона евра годишње већ и да због овог механизмa не можемо да извозимо струју у Европску унију, Фискални савет Србије је у новој анализи структурних реформи и ризика у нацрту фискалне стратегије 2027–2029. истакао да ова такса повећава цену струје из домаћих извора за око 60 одсто, што озбиљно доводи у питање уопште исплативост њеног извоза на европско тржиште.

ФСС стога упозорава да се умногоме потцењују ефекти ЦБАМ-а на домаћи електроенергетски сектор, а да је притом извоз електричне енергије из Србије практично преполовљен у прва четири месеца 2026, по свему судећи зато што је домаћа производња заснована на лигниту постала неконкурентна на ЕУ тржишту услед ЦБАМ трошкова. Притом, стратегија не објашњава које су расположиве опције пред Србијом у овом сектору, каква је преговарачка позиција земље према ЕУ нити конкретан план прилагођавања.

А да готово ништа не штима у томе што је Србија преузела ову обавезу Европске уније, потврђено је и на саветовању енергетичара Србије не Златибору где се поставило питање зашто се овом таксом на угљен-диоксид опорезује и зелена енергија када је реч о чистој енергији и колико је тек то губитак за електроенергетски сектор.

Фискални савет се чуди и процени ефеката ЦБАМ-а на електроенергетски сектор у поменутој стратегији од свега 20 милиона евра годишње – готово десет пута мање од њихове независне процене.

Анализа показује да је код електричне енергије ситуација знатно озбиљнија, будући да су домаће емисије угљен-диоксида три до четири пута веће од просека ЕУ. Због тога би у овом случају ефекат ЦБАМ-а пре свега требало мерити као пропуштене приходе због пада извоза електричне енергије у ЕУ. Процењени ефекти ЦБАМ-а на индустријске производе делују изненађујуће високо, због чега би Влада требало да објасни претпоставке на којима почива ова рачуница.

С тренутним нивоом емисија од око 30 милиона тона угљен-диоксида годишње, увођење пуне ЕУ цене угљеника створило би додатни трошак за ЕПС од чак три милијарде евра. У таквом сценарију, за очување елементарне финансијске одрживости ЕПС-а било би неопходно више него двоструко повећати цену електричне енергије за домаћинства, што је социјално и политички тешко изводиво, упозоравају из ФСС-а.

ФСС упозорава и да методологија обрачуна ефеката ЦБАМ-а у енергетској стратегији није довољно транспарентна, што отежава процену валидности приказаних резултата. Из истог документа није јасно шта се тачно подразумева под „ефектом ЦБАМ-а”: да ли је реч о трошку куповине ЦБАМ сертификата европских увозника робе из Србије, пропуштеним приходима од извоза услед пада ценовне конкурентности, или о неком трећем показатељу, а притом процењени ефекти за електричну енергију су изразито мањи од очекивања, што указује на озбиљан аналитички пропуст.

У чисто финансијском смислу питање ЦБАМ делује као мањи проблем од непроналажења одрживог решења за његову примену на електричну енергију. Док је домаћа цена тренутно постављена на свега четири евра по тони угљен-диоксида, при чему је њен ефективни терет још мањи због могућности доделе пореског кредита за произвођаче електричне енергије, релевантна цена у ЕУ већ износи око 75 евра по тони и, према доступним пројекцијама, могла би да порасте на око 100 евра до краја деценије.

Огромна разлика у ценама упућује на то да се фокус економске и фискалне политике Владе не сме задржати само на техничком усклађивању националног пореза са захтевима ЦБАМ механизма. Потребан је знатно шири и стратешки промишљен одговор, пре свега у делу који се односи на електроенергетски сектор и дугорочну позицију Србије у односу на енергетску и климатску политику ЕУ, упозоравају из ФСС-а.