Вујић: Питање Младића је питање људских права и хуманости

Министар правде Србије Ненад Вујић изјавио је за Срну да ће Србија на седници Савета безбедности УН, која се односи на рад хашког Механизма, посебно указати на случај генерала Ратка Младића, истичући да његово здравствено стање превазилази политичке и правне оквире и да се првенствено тиче поштовања основних људских права.

Вујић је оценио да је легитимно поставити питање да ли су хуманитарни разлози и медицинске чињенице у довољној мери узети у обзир приликом доношења одлука Механизма, додајући да је Србија затражила и мишљење Комитета УН за људска права.

Он је навео да ће представник Србије у Њујорку посебну пажњу посветити потреби да се захтеви који се заснивају на озбиљном здравственом стању осуђених лица разматрају доследно, транспарентно и у складу са међународним хуманитарним стандардима.

„Србија не доводи у питање правноснажне пресуде нити надлежност међународних институција, већ указује на потребу да се у сваком појединачном случају у пуној мери заштите људско достојанство и основна права“, истакао је Вујић.

Подсетио је да је Србија из хуманитарних разлога тражила да се генералу Младићу омогући лечење у Србији, уз пуне државне гаранције које би укључивале надзор надлежних органа, ограничење кретања и редовно извештавање Механизма.

„Наш захтев није био усмерен на преиспитивање пресуде, већ искључиво на заштиту права на живот, достојанство и адекватну медицинску негу. Реч је о човеку чије је здравствено стање изузетно тешко и који захтева хитно и хумано поступање“, навео је министар.

Вујић је додао да ће Србија у Уједињеним нацијама указати и на потребу поштовања основних права свих лица под надлежношћу међународних судских институција, укључујући право на живот, достојанство и здравствену заштиту, нагласивши да се међународна правда не може одвојити од универзалних хуманитарних принципа.

Он је најавио да ће Србија отворити и питање доследности праксе Механизма у одлучивању о условном и превременом пуштању на слободу, као и већу транспарентност у процени здравственог стања осуђених лица.

Према његовим речима, поверење у међународну правду може постојати само ако постоји једнака примена правила на све.

Вујић је истакао да ће Србија покренути и ширу расправу о будућности Механизма, његовом мандату и динамици окончања преосталих активности, имајући у виду његов првобитно привремени карактер.

Такође је најавио да ће бити предложена и реформа система извршења казни, укључујући могућност да осуђена лица казне издржавају у државама чији су држављани, уз међународни надзор.

„Такво решење могло би допринети очувању породичних веза и бољем приступу здравственој заштити“, навео је Вујић.

Он је поручио да је порука Србије јасна – не тражи се посебан третман, већ доследна примена права, хуманости и принципа Уједињених нација.

Председник Међународног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је 14. маја захтев за лечење генерала Младића у Србији, уз образложење да његово стање јесте тешко, али да не постоји акутно погоршање које би оправдало хуманитарни отпуст.

Генерал Младић је у више наврата имао тешке здравствене компликације, укључујући мождане ударе, а од 2024. године налази се у притворској болници у Хагу под палијативном негом.

Механизам у Хагу до сада је више пута одбио захтеве за његово привремено пуштање на лечење у Србију.