Стармер води борбу за политички опстанак

Британски министар одбране Џон Хили поднео је у четвртак оставку, оптуживши премијера Кира Стармера да не улаже довољно новца у војску и да земљу оставља „знатно испод нивоа” који јој је потребан да би се заштитила у опасном свету. Иако је важио за једног од Стармерових најоданијих савезника, Хили је појаснио да је обавештен како премијер намерава да представи план улагања у одбрану који би повећао војну потрошњу на 2,68 одсто БДП-а до 2030, што је мање од три одсто, о којима су њих двојица раније разговарали. После краће тишине, из кабинета премијера стигао је одговор. У њему је Стармер бранио своја улагања и истакао да ће одлуке о финансирању војске бити „одрживе и праведне”.

Посрнула британска економија отежава Стармеру да пронађе новац за велико повећање војне потрошње без политички непопуларних мера попут повећања пореза или значајног задуживања. Са друге стране, премијер се истовремено суочава са притиском левог крила своје Лабуристичке партије да више улаже у здравство, инфраструктуру, саобраћај који су годинама били запостављени. Зато je средином маја и министар здравља Вес Стритинг напустио владу.

Све то иде наруку лидерки конзервативаца Кеми Бејденок, која је Хилијев потез оценила као частан и истакла да се Стармерова влада „распада”. Додала је да не разуме како премијер уопште може да остане на функцији након одласка двојице кључних министара у само неколико недеља. Лидер крајње десничарске странке Реформ УК Најџел Фараж такође је искористио оставку да појача притисак на премијера, поручивши да Стармер неће издржати на функцији ни до јесени.

Заправо, Стармер води борбу за политички опстанак још од катастрофалних резултата локалних избора 7. маја. Избори су покренули ширу кризу поверења унутар Лабуристичке партије: 100 од 402 њихових посланика тада је јавно затражило Стармеров одлазак. А Енди Бернам, популарни градоначелник Манчестера, потврдио је да ће покушати да се врати у парламент 18. јуна на допунским изборима за упражњено место у скупштини, у настојању да преузме страначку штафету од Стармера.

Од референдума о Брегзиту 2016. године, у Даунинг стриту је седело пет премијера, док се нижу и позиви за шестог. Иако је први лабуристички премијер на овој листи, Стармер се може посматрати као још један у низу несрећних лидера. Као и Меј и Сунак, он је компетентан професионалац, али његове слабости су можда још израженије. Стармер никада није јасно знао шта жели да постигне. Није дошао на власт са планом или теоријом зашто је све кренуло лоше пре њега. Како је рекао у интервјуима за „New Statesman” пре нешто мање од годину дана, сматрао је да земљи није потребна радикална реформа. Систем Британије и њене економије, рекао је, углавном функционише. У лакшим временима то би можда било довољно, али са ратом у Украјини, затвореним Ормуским мореузом и Доналдом Трампом у Белој кући, чини се да су промене неопходне.