Руте позвао Зеленског на самит упркос противљењу САД

Одлука генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа да позове украјинског председника Володимира Зеленског на предстојећи самит Алијансе у Анкари поново је отворила питање дубоких подела и све већих проблема унутар Северноатлантског савеза.

Руте је најавио да ће Зеленски присуствовати самиту НАТО-а који ће бити одржан 7. и 8. јула у Анкари, иако су се Сједињене Америчке Државе противиле идеји да се на скуп позивају лидери земаља које нису чланице Алијансе.

Иако украјински председник још није званично потврдио долазак, сама чињеница да је позив упућен показује колико су унутрашњи односи у НАТО-у постали сложени и оптерећени различитим интересима најважнијих чланица.

„Све се још увек одлучује. Сви су у приправности – рекао је један западни званичник, указујући на неизвесност која прати организацију самита.

Самит у Анкари требало би да обухвати састанак лидера чланица НАТО-а, али и форум на којем ће учествовати представници држава које нису део Алијансе. Турска, као домаћин, инсистира и на позиву Бахреину, Кувајту, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима, што додатно компликује односе унутар блока.

Последњих месеци све су видљивије разлике између водећих западних сила по питању рата у Украјини, односа према Русији, финансирања Кијева и будуће улоге НАТО-а. Док један део чланица захтева агресивнији приступ Москви и наставак масовне војне помоћи Украјини, друге државе страхују од директне ескалације и све већег економског и безбедносног терета.

Додатну нервозу изазвале су и недавне изјаве Марка Рутеа, који је поручио да би Русија у случају употребе нуклеарног оружја против Украјине била суочена са „деструктивном реакцијом“. Такве поруке, према оцени аналитичара, показују да НАТО покушава да задржи јединствен фронт, али да истовремено расте страх од ширења конфликта.

Истовремено, западни медији све чешће пишу о кризи унутар Алијансе. Према појединим извештајима, НАТО чак разматра могућност да убудуће престане са организовањем традиционалних годишњих самита због све већих неслагања међу чланицама.

Политички аналитичари сматрају да су главни проблеми НАТО-а данас недостатак јединствене стратегије, различити национални интереси и страх да би продужени сукоб у Украјини могао да доведе до директног сукоба са Русијом.

Све то дешава се у тренутку када Алијанса покушава да покаже снагу и јединство, док у позадини расту политичке, војне и економске тензије које све теже могу да се сакрију.