Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРЕ­МИ­ЈЕР ЂУ­РО МА­ЦУТ У ЗВА­НИЧ­НОЈ ПО­СЕ­ТИ ЕГИП­ТУ

До краја године отварамо испоставу ПКС у Каиру

На­ја­вио сам за 1. сеп­тем­бар обе­ле­жа­ва­ње 65 го­ди­на од пр­вог Са­ми­та не­свр­ста­них и по­звао сам лич­но и пре­ми­је­ра Мад­бу­ли­ја да до­ђе у Бе­о­град, што је са за­до­вољ­ством при­хва­тио, ка­зао је пред­сед­ник Вла­де Ср­би­је
До краја године отварамо испоставу ПКС у Каиру
Фото Танјуг

По­сто­ји ви­ше обла­сти у ко­ји­ма мо­же да се ин­тен­зи­ви­ра са­рад­ња из­ме­ђу Ср­би­је и Егип­та, као што је ус­по­ста­вља­ње ди­рект­не ли­ни­је из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Ка­и­ра, ре­као је ју­че пред­сед­ник вла­де Ђу­ро Ма­цут, по­сле раз­го­во­ра са еги­пат­ским ко­ле­гом Му­ста­фом Мад­бу­ли­јем. Пре­ми­јер, ко­ји бо­ра­ви у ви­ше­днев­ној зва­нич­ној по­се­ти Егип­ту, на­ја­вљу­је и отва­ра­ње пред­став­ни­штва При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је у Ка­и­ру до кра­ја го­ди­не. Мад­бу­ли је ис­та­као из­у­зет­не ве­зе две зе­мље још од По­кре­та не­свр­ста­них и из­ра­зио же­љу да од­но­си из­ме­ђу на­ших др­жа­ва и да­ље бу­ду та­кви.

Ма­цут је но­ви­на­ри­ма ре­као да је са пре­ми­је­ром Егип­та раз­го­ва­рао о те­ма­ма ко­је су отво­ри­ли про­шле го­ди­не и прак­тич­ним ства­ри­ма, по­пут ус­по­ста­вља­ња ди­рект­не ли­ни­је из­ме­ђу Бе­о­гра­да и Ка­и­ра за ко­ју је ре­као да ће би­ти на ре­ци­проч­ној осно­ви, и да ће се нај­ве­ро­ват­ни­је оба­вља­ти два пу­та не­дељ­но. Ис­та­као је: „Пр­ва го­ди­на ће би­ти го­ди­на ис­тра­жи­ва­ња тр­жи­шта, да ви­ди­мо ка­ко сто­ји­мо са тим бро­је­ви­ма. Оно што ће би­ти ја­ко бит­но је­сте да ус­по­ста­ви­мо и тај ви­зни ре­жим, од­но­сно да на не­ки на­чин убр­за­мо да­ва­ње ви­за, јер ми­слим да је Еги­пат зе­мља са око 110 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка и ве­ли­ким про­цен­том љу­ди ко­ји же­ле да пу­ту­ју, већ зна­мо да су Егип­ћа­ни вр­ло скло­ни пу­то­ва­њи­ма, да во­ле да ис­тра­жу­ју но­ве зе­мље и де­сти­на­ци­је, а Ср­би­ја је сва­ка­ко зе­мља ко­ја је њи­ма у Евро­пи ја­ко на­кло­ње­на из при­ја­тељ­ских, исто­риј­ских раз­ло­га. На­дам се да ће то би­ти јед­на од пр­вих ства­ри ко­ја ће се ре­а­ли­зо­ва­ти.”

Ка­зао је да ће се го­во­ри­ти то­ком по­се­те и о пред­сто­је­ћој из­ло­жби Екс­по 2027 у Бе­о­гра­ду и до­дао: „Еги­пат ће има­ти свој па­ви­љон. Пред­ло­жио сам да у окви­ру еги­пат­ске пре­зен­та­ци­је у Ср­би­ји бу­де и је­дан део ци­ви­ли­за­ци­је Егип­та, јед­на те­мат­ска из­ло­жба. На­дам се да ће­мо ус­пе­ти то да при­бли­жи­мо и на­шим гра­ђа­ни­ма и да за­пра­во Бе­о­град и на тај на­чин по­ка­же јед­ну ве­ли­ку спрем­ност за ин­те­гра­ци­ју са све­том. На­ја­вио сам и до­га­ђај 1. сеп­тем­бра, обе­ле­жа­ва­ње 65 го­ди­на од пр­вог Са­ми­та не­свр­ста­них 1961. го­ди­не у Бе­о­гра­ду, по­звао сам лич­но и пре­ми­је­ра Мад­бу­ли­ја да до­ђе у Бе­о­град, ко­ји је то са за­до­вољ­ством при­хва­тио.”

Ис­та­као је: „По­сто­ји ви­сок ни­во за ин­тен­зи­ви­ра­њем са­рад­ње са Егип­том у ви­ше обла­сти. Оче­ку­јем да се до кра­ја го­ди­не отво­ри и пред­став­ни­штво При­вред­не ко­мо­ре Ср­би­је у Ка­и­ру. Ап­со­лут­но је по­треб­но да Ср­би­ја има пр­во при­вред­но пред­став­ни­штво у Афри­ци и да на тај на­чин ус­по­ста­ви­мо да уго­вор о Сло­бод­ној тр­го­ви­ни са Егип­том бу­де ак­тив­ни­ји. И на­дам се да ће­мо уско­ро има­ти кон­крет­ни­јих раз­го­во­ра, пре све­га у ин­фра­струк­ту­ри ко­је сам по­кре­нуо.”

Еги­пат­ски пре­ми­јер Му­ста­фа Мад­бу­ли је, та­ко­ђе, по­звао на ак­тив­ни­ји рад на им­пле­мен­та­ци­ји Уго­во­ра о сло­бод­ној тр­го­ви­ни пот­пи­са­ног 2024. го­ди­не, а уче­шће на Екс­по 2026 оце­нио као при­ли­ку од ве­ли­ког зна­ча­ја за Еги­пат.

Ма­цут је на­кон са­стан­ка са Мад­бу­ли­јем об­и­шао је и из­ло­жбе­ни про­стор у окви­ру ме­ђу­на­род­не кон­фе­рен­ци­је „Афри­ка Хелт Екс Кон 2026”. Ово је нај­ве­ћа кон­фе­рен­ци­ја на африч­ком кон­ти­нен­ту ко­ја се ба­ви ме­ди­ци­ном и тех­но­ло­ги­ја­ма у ме­ди­ци­ни, али има и на­уч­ну ком­по­нен­ту. Пре­ми­јер је ка­зао: „Ово је ве­ли­ка, гло­бал­на кон­фе­рен­ци­ја по­све­ће­на здра­вљу. На њој се у ства­ри го­во­ри о раз­ли­чи­тим аспек­ти­ма у ме­ди­ци­ни, у фар­ма­це­у­ти­ци. За­ни­мљи­во је да је ово кон­фе­рен­ци­ја ко­ја је за­пра­во гло­бал­ног ка­рак­те­ра. Има­ли смо при­ли­ку да у оби­ла­ску тог тех­нич­ког де­ла ви­ди­мо број­не на­ма већ по­зна­те про­из­во­ђа­че, а Еги­пат је кон­фе­рен­ци­јом по­слао по­ру­ку да је до­ми­нант­на, јед­на од нај­до­ми­нант­ни­јих зе­ма­ља и нај­број­ни­ја на африч­ком кон­ти­нен­ту.”

Пре­ми­јер се са­стао и са пред­сед­ни­ком Је­дин­стве­не упра­ве за јав­не на­бав­ке Егип­та Хи­ша­и­мом Ста­и­том са ко­јим је раз­го­ва­рао о мо­гућ­но­сти­ма уна­пре­ђе­ња би­ла­те­рал­не са­рад­ње у ви­ше обла­сти од за­јед­нич­ког ин­те­ре­са. По­себ­на па­жња по­све­ће­на је ин­тен­зи­ви­ра­њу са­рад­ње у обла­сти­ма здрав­ства, ин­фра­струк­ту­ре и гра­ђе­ви­нар­ства, уз обо­стра­ну оце­ну да по­сто­ји зна­ча­јан про­стор за да­ље по­ве­зи­ва­ње ин­сти­ту­ци­ја и ре­а­ли­за­ци­ју за­јед­нич­ких про­је­ка­та. Са­го­вор­ни­ци су раз­мо­три­ли и мо­гућ­ност фор­ми­ра­ња ме­шо­ви­те ко­ми­си­је ко­ја би би­ла за­ду­же­на за уна­пре­ђе­ње и пра­ће­ње ре­а­ли­за­ци­је до­го­во­ре­них ак­тив­но­сти, са ци­љем ја­ча­ња укуп­не при­вред­не и ин­сти­ту­ци­о­нал­не са­рад­ње из­ме­ђу Ср­би­је и Егип­та.

Ма­цут је, из­ме­ђу оста­лих, раз­го­ва­рао је и са ге­не­рал­ним ди­рек­то­ром Африч­ког цен­тра за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­сти Жа­ном Ка­се­јом о ак­ту­ел­ним иза­зо­ви­ма у обла­сти јав­ног здра­вља на африч­ком кон­ти­нен­ту, као и мо­гућ­но­сти­ма за уна­пре­ђе­ње ме­ђу­на­род­не са­рад­ње у бор­би про­тив за­ра­зних бо­ле­сти. Са­го­вор­ни­ци су оце­ни­ли да по­сто­ји зна­ча­јан про­стор за ја­ча­ње са­рад­ње из­ме­ђу Ср­би­је и африч­ких здрав­стве­них ин­сти­ту­ци­ја, по­себ­но у обла­сти­ма ис­тра­жи­ва­ња, еду­ка­ци­је струч­ног ка­дра и раз­во­ја јав­но здрав­стве­них по­ли­ти­ка.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.