Србију не погађају нова правила за увоз меса у ЕУ

Србија уврштена на листу земаља које испуњавају нове захтеве Европске уније у области употребе антимикробних лекова, у складу са Уредбом (ЕУ) 2026/1189.

То значи да ће Србија и након ступања на снагу нових правила Европске уније моћи несметано да настави извоз живих животиња и производа животињског порекла на тржиште ЕУ, наводи се у саопштењу Министарства пољопривреде.

Подсетимо, Европска унија ће од 3. септембра блокирати увоз неких животињских производа из трећих земаља, укључујући говедину, живинско месо, јаја и живе животиње, због непоштовања правила ЕУ о употреби одређених антимикробних супстанци код животиња за производњу хране.

Реч је о новим европским правилима чији је циљ сузбијање антимикробне резистенције, односно појаве да бактерије временом постану отпорне на антибиотике.

Према прописима ЕУ, извоз живих животиња и одређених производа животињског порекла биће дозвољен само земљама које могу да докажу да имају поуздан систем контроле употребе антимикробних лекова и да испуњавају прописане стандарде.

„Ова одлука има директан значај за домаће произвођаче и прехрамбену индустрију, јер обезбеђује сигурност извоза, очување приступа једном од најважнијих спољнотрговинских тржишта и додатно јача поверење у квалитет и безбедност производа из Србије”, истакао је министар пољопривреде Драган Гламочић.

Иначе, оваква одлука ЕУ посебно погађа Бразил који је највећи извозник говедине, објавио је недавно Ројтерс. Агенција је пренела изјаву представника Брисела који тврди да тај потез није усмерен искључиво ка овој држави, већ је повезан са ширим правилима, тако да ће Бразил, као и свака друга земља извозница, морати да докаже усклађеност са захтевима ЕУ за употребу антимикробних средстава током целог живота животиња од којих потичу производи који се пласирају на европско тржиште. Извоз би се могао да се наставити након што се потврди усклађеност, истакли су у Европској комисији.

Наши произвођачи међутим сада и званично немају разлога за бригу после одлуке ЕУ да среди тржиште. У одговору за „Политику” недавно нам је речено да је Управа за ветерину у децембру прошле године донела Правилник о листи супстанци које не могу да се употребљавају у производњи ветеринарских лекова за лечење животиња чији се производи користе за исхрану људи. Овај пропис је донет у циљу усклађивања са захтевима за извоз у ЕУ. Како је објашњено, прописима ЕУ забрањује се употреба антимикробних лекова за подстицање раста и повећање приноса, чиме се осигурава да се одређени антимикробни лекови намењени за лечење људи не користе код животиња или производа животињског порекла. Односно, како објашњавају, забрањује се употреба појединих антимикробних лекова код животиња или производа животињског порекла који се извозе из трећих земаља у ЕУ.

Медији наводе да се антимикробни лекови користе се за лечење болесних животиња, али у неким производним системима користе се и за бржи раст, боље искоришћавање хране и већу профитабилност.

Прекомерна употреба повећава ризик од развоја антимикробне резистенције, односно бактеријске резистенције на лекове, што Светска здравствена организација сврстава међу највеће глобалне претње јавном здрављу.

У Србији постоје регистроване индустријске кланице и објекти за прераду који имају дозволу за извоз меса и месних прерађевина у Европску унију.

Неке од њих извозе на то тржиште, а по незваничним информацијама из овог сектора када је реч о свињетини то су углавном прерађевине термички обрађене и конзервисани производи. Јунеће месо је традиционално имало највећу прођу на европском тржишту, па чак и квоту (за беби биф) коју годинама нисмо могли да испунимо. Одређене количине извезене су прошле године у Италију. Живински сектор могао би да има шансу са пласманом конзумних јаја и пилећег филеа јер су то производи који су у ЕУ тражени, сматра саговорник нашег листа, али је питање одобравања извоза тих производа у ЕУ у претходне три године, предмет усаглашавања између Европске комисије (DG SANTE) и Министарства пољопривреде – Управе за ветерину.