Изменама сета правосудних закона до доступније правде

Измене сета правосудних закона представљају резултат интензивног дијалога Србије са Венецијанском комисијом, али и потврду пуне посвећености Србије даљем јачању независности и ефикасности правосуђа, рекао је јуче министар правде Ненад Вујић, представљајући ова акта у Скупштини Србије. Опозиција је тврдила да „није реч ни о каквим похвалама ВК и позитивним помацима, него о корекцији понашања власти”. Посланици владајуће коалиције су наводили да је и сама ВК истакла да је очигледан циљ закона унапређење правосуђа, те да није ни тражила, нити се о томе разговарало, поништавање закона, што је захтевала опозиција.

Вујић је подсетио да је сет закона усвојен у јануару са легитимним циљем да се унапреди функционисање правосуђа, повећа ефикасност рада судова и тужилаштва, отклоне одређене практичне тешкоће које су се појавиле након усвајања уставних реформи из 2022. године. Истакао је: „Закони су донети како би се осигурало боље функционисање правосудних институција, што је и сама Венецијанска комисија констатовала. У свом хитном мишљењу ВК је изричито констатовала да препознаје значај циљева које су српске власти настојале да остваре и у вези с унапређењем ефикасности правосуђа, јавног тужилаштва, судства, као и већу јасноћу и кохерентност правног оквира. Оценила је да су поједина решења отворила могућност за додатно унапређење и дала препоруке у свом хитном мишљењу. Србија је на те препоруке одговорила одговорно, отворено и конструктивно и наглашавам да је сама Србија затражила почетком фебруара хитно пост-анте мишљење Венецијанске комисије, јер смо били сигурни да су циљеви које смо поставили јануарским изменама постављени у правом смеру, а и да би кроз један конструктивни дијалог са стручним телом Савета Европе те измене још додатно унапредили.”

Министар је казао да је било неколико циклуса током маја, па и онлајн састанака са известиоцима ВК, те да је резултат потпуно јасан. Навео је да је Србија спровела препоруке из хитног мишљења, да су значајно унапређене и прихваћене препоруке које се односе на одлучивање о приговорима, да је међународна сарадња додатно појашњена како би се избегле неке недоумице и јасно је предвиђено да све оно што су међународни уговори обавезује све институције. Истакао је: „Србија није игнорисала препоруке ВК, сама их је затражила без икаквих притисака, прихватила их и кроз ове законе имплементирала. Због тога данас имамо мишљење које потврђује да су препоруке спроведене. Овим мишљењем ВК показује да јануарске измене нису биле корак уназад и да је и парламент показао да је спреман да учини даље кораке у реформи правосуђа. Данас пред собом имамо законе који истовремено чувају уставне реформе из 2022, јачају институционалне гаранције независности правосуђа и омогућавају ефикасније функционисање судова и тужилаштва.”

Предлагач закона који су усвојени у јануару Угљеша Мрдић (СНС) казао је: „На Одбору за правосуђе је констатовано да је ВК потврдила да је Србија кроз дијалог и сарадњу усагласила правосудне законе са европским стандардима. Дакле, није било враћања реформи уназад, како су поједини у Србији из опозиције и блокадери из ЕУ говорили. Напротив, потврђено је да су циљеви реформе правосуђа очувани, а поједина решења додатно унапређена. И што је најважније, потврђено је да измене, усвојене у јануару, а сад и додатно унапређене, нису корак уназад, већ унапређење нашег правосудног система. Захтев опозиције која је тражила од Венецијанске комисије да се пониште закони није прошао на срећу грађана Србије.”

Данијела Несторовић (ЕУ) питала је министра и представнике Одбора да ли ће неко од њих сносити одговорност што су такви закони примењивани четири месеца. Казала је: „Од јануара до маја закони су три пута кориговани, да би тако кориговани, можда у интегралном, можда и не, тексту завршили пред ВК. Није реч ни о каквим похвалама и позитивним помацима, него о корекцији понашања, то знају сви, јер уколико учините погрешну ствар и повредите одређене одредбе, пре свега Устава и сопствених закона, а онда и међународних стандарда, добијете нешто што се зове корекција. Значи реч је о корективним текстовима и не можете овде да то представљате као вашу победу. Ово је срамота за државу. Шта смо добили осим штете коју сте направили грађанима Србије и наравно неодговорено питање – ко ће сносити одговорност за ово што се десило. Уколико вас ВК коригује и ако поступите по њима, девет препорука постоји, седам је испуњено, три кључне нису, које се тичу ТОК-а и посебног одељења ВТК-а. Није спроведена ни реорганизација судова, као што је било речи првобитно, растерећење судија, ко ће сносити одговорност за то што није поново успостављен Четврти основни суд у Београду?”

Министар Вујић је одговорио да „ниједан правни систем не сматра да су закони коначни и непроменљиви” и додао: „Закони се уређују кроз праксу, стручну расправу... Јануарске измене које су имале легитиман циљ – унапређење ефикасности правосуђа. То није моја, него констатација Венецијанске комисије. Сама ВК ниједном речју није рекла оно што се тврдило – да је јануарским изменама учињен корак назад. То није тачно. Били су некакви предлози да се донесе закон којим ће јануарски закони бити стављени ван снаге, говорило се како је то тражила ВК, ВК ни у једном документу то није тражила, а сва документа су јавна и проверљива. ВК и сама наглашава да је то корак ка ефикасности. Србија је показала да не игнорише ни ставове стручних међународних тела, него да са њима равноправно комуницира и да је све ово урађено у циљу унапређења закона. Да је супротно, ВК би у свом хитном мишљењу које је издато 24. априла рекла да се донесе посебан закон којим би се јануарске измене ставиле ван снаге. То се није догодило, нити је икад било предмет разговора са ВК. Немојмо ићи са таквим наративом, понављам то никад није тражено.”

Вујић је навео: „ВК је дала препоруке и врло јасно у тексту који је данас јавно доступан на њеном сајту навела да је дошло до унапређења из јануара. Када говоримо о препорукама за које је речено да нису у потпуности примењене, јасно је из текста да су то препоруке које захтевају време, јер нико не очекује да ће се један тако сложен, обиман закон који се односи на борбу против високотехнолошког криминала донесе у року од две недеље и, такође, Србија је у сарадњи са ВК договорила учешће експерата и у изради модела. Тако да не можемо говорити да су јануарске измене штета која је учињена, него позовимо се на документа а то је мишљење ВК, које експлицитно каже да је то корак ка остваривању циља – подизање ефикасности. Као што је и код поделе судова речено да је то добро, али да треба урадити ширу анализу зато се ВК сагласила са померањем до 1. марта идуће године, јер свима је јасно да ВК очекује одређену анализу. Када говоримо о текстовима, они су послати ВК у истом оном тексту као што је послато и Народној скупштини, из мишљења које је објављено данас имате цитиране одредбе, можете да упоредите. Једина разлика је што је текст који је у Народној скупштини на српском, а оно што је отишло ВК је на енглеском.”

Полемика Понош–Јованов–Брнабићева

Кратко и оштро су полемисали Здравко Понош (СРЦЕ), Миленко Јованов (СНС) и председница Народне скупштине Ана Брнабић. Понош је, између осталог, оптужио Брнабићеву да је „крила мишљење ВК”, а она му је одговорила да је ВК мишљење објавила на свом сајту тек кад јој је она дала одобрење, „тако да сам ја шеф ВК и Савета Европе...”

Понош је казао да је „овде питање како смо дошли у ситуацију да поново расправљамо о правосудним законима” и оптужио власт да све ово ради како би био отворен Кластер 3 и повучена европска средства. Понош се потом бавио тиме колико година су студирали Угљеша Мрдић и министар Вујић и оптужио Ану Брнабић да је мишљење ВК од петка до јуче држала у фиоци. Казао је: „Да резимирамо, спремате се да опет покрадете изборе, само је питање колико ће то сад да вас кошта. Вучић тврди да није отворен Кластер због неувођења санкција Русији – лаже, то нема никакве везе са неусклађивањем са спољном политиком.” Понош је оптужио власт и за „државни терор”. Казао је и да се „СНС до сада скривао на изборима иза Вучићевог имена, али сад је и то потрошено, па се кријете иза имена Србије, не вреди, дошло је време да се не деле паре, него хиљаду годину робије”.

Миленко Јованов(СНС) му је одговорио: „Чуди се откуд сад слоган који смо имали пре десет година, толико о њиховом познавању политике. Све што сте чули, поштовани грађани, показује зашто су они ту где јесу и зашто их нико неће. Да ли сте чули једну реч политике, шта је оно што би они радили, било шта коју политичку поруку? Не. Чули сте особу која је наступила у маниру Фраушиловићке из ’Поп Ћире и поп Спире’, која иде по селу и оговара све редом. Он је нама испричао шта је чуо да се дешавало у Тивту, препричавао новинске написе... Реч о политици, о законима, ни о чему. Извређао људе онако како је мислио да је увредљиво, онако с неке ничим изазване висине, пошто ту није остварио својим квалитетом, него вазда неким ванредним унапређењима, захваљујући припадности онима који су тада унапређивали. Једина и најважнија разлика између оних које покушава да увреди и њега је та што нико од њих није описан у Викиликсу као гробар српске војске и то по задатку странаца. Па, какву год да су штету направили себи у животу, студирањем, или овим или оним, нико од њих то није радио. И да би вас неко на изборима покрао треба нешто да имате, на 0,03 одсто нема шта ни да се украде, све и да неко хоће то да ради. А, нема потребе ни да неко то ради, народ ће одлучити, сваки глас ће бити пребројан.”

Одговорила је и Ана Брнабић: „Каже човек зашто сте крили мишљење ВК, зашто је објављено тек синоћ? Сада замислите ВК објављује своје мишљење на свом веб-сајту, а ја сам га крила, дакле ја сам та ВК. Они су објавили мишљење кад сам им ја наредила, пре тога ВК није смела то да објави. Ја сам га лично крила и следећи пут када причате о ВК да ми се с поштовањем обраћате, зато што сам ја тај велики шеф ВК, без мене ни мишљење на свом сајту не могу да објаве. Е, толико о томе колико знате, шта знате и колико сте професионални. Дакле, следећи пут кад желите да се обратите ВК, слободно се обратите мени, ја све контролишем од ВК до Савета Европе.”

Додатних 300 милиона евра за стамбене кредите младима

Изменама Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима за куповину прве стамбене некретнине обезбеђује се још 300 милиона евра за кредите младима, будући да влада велико интересовање за овај вид кредитирања, рекао је јуче министар правде Ненад Вујић, представљајући овај акт посланицима.

Навео је да су до сада одобрена 7.424 захтева, „тако је више од 7.000 младих за више од годину дана, захваљујући овом програму решило стамбена питања, што је најбољи показатељ оправданости и потребе за таквим програмом”. Истакао је: „Вредност програма је иницијално била 400 милиона евра, што је пројектовано да ће подржати куповину од 5.500 стамбених јединица. Међутим, анализом извештаја добијених од банака које учествују у програму, и којих има осам, закључили смо да су опредељена средства недовољна да се задовољи тражња за овом врстом кредита. Зато је гарантна шема већ једном проширена за додатних 200 милиона евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом износи тренутно 600 милиона. Међутим, како се интересовање младих не смањује, већ увећава, средства опредељена за укупан износ кредита покривених гаранцијом постала су недовољна. Зато смо сад предложили ново проширење гарантне шеме за додатних 300 милиона евра, чиме ће износ кредита покривених гаранцијама износити 900 милиона евра.”

Лончар: Законске измене важан корак ка спасавању живота

Министар здравља Златибор Лончар представио је измене закона о људским ћелијама и ткивима и о пресађивању људских органа, који ће, како је рекао, направити важан корак ка повећању броја потенцијалних донора, али и ка спасавању људских живота, „што је највиши циљ сваког здравственог система”.

Лончар је, говорећи о изменама Закона о пресађивању људских органа, између осталог, рекао: „Циљ нам је јасан: да обезбедимо одржив, праведан и транспарентан оквир који ће допринети даљем напретку програма трансплантације у нашој земљи. Увођењем могућности да сваки грађанин за живота изрази своју вољу, било кроз изјаву о даривању или о противљењу, у потпуности се јача принцип аутономије личности и поштовања индивидуалног избора. Истовремено, формирање два јасно разграничена регистра: регистра лица која желе да дају органе и ткива и регистра лица која то не желе доприноси већој правној извесности, али и ефикаснијем функционисању здравственог система у изузетно осетљивим ситуацијама. У случајевима када воља није изражена, закон јасно дефинише круг лица који могу дати сагласност. Додатно, увођење могућности да у одсуству породице одлуку донесе етички одбор здравствене установе представља значајан механизам заштите јавног интереса и медицинске етике.”