Среда, 01.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мађар жели Србију у Вишеградској групи

Са­мит ли­де­ра Ма­ђар­ске, Пољ­ске, Че­шке и Сло­вач­ке одр­жа­ће се кра­јем ју­на у двор­цу Гра­шал­ко­вич
Мађар жели Србију у Вишеградској групи
(Фото Фејсбук)

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

Бу­дим­пе­шта – Но­ва ма­ђар­ска вла­да са Пе­те­ром Ма­ђа­ром на че­лу већ на по­чет­ку свог ман­да­та ша­ље сиг­на­ле да же­ли зна­ча­јан за­о­крет у спољ­ној по­ли­ти­ци зе­мље. Док је прет­ход­них го­ди­на Бу­дим­пе­шта че­сто би­ла у су­ко­бу са Бри­се­лом и ве­ћи­ном европ­ских парт­не­ра због од­но­са пре­ма Укра­ји­ни, Ру­си­ји и ин­сти­ту­ци­ја­ма Европ­ске уни­је, но­ва власт на­сто­ји да Ма­ђар­ску вра­ти у цен­тар ре­ги­о­нал­не са­рад­ње и европ­ских ин­те­гра­ци­о­них про­це­са.

Нај­ви­дљи­ви­ји из­раз те по­ли­ти­ке је­сте ини­ци­ја­ти­ва за ожи­вља­ва­ње Ви­ше­град­ске гру­пе (В4), ко­ја оку­пља Ма­ђар­ску, Пољ­ску, Че­шку и Сло­вач­ку. Пре­ма на­ја­ва­ма из Бу­дим­пе­ште, у то­ку су при­пре­ме за са­мит, пла­ни­ран за крај овог ме­се­ца, на ко­јем би се у двор­цу Гра­шал­ко­вич, не­да­ле­ко од ма­ђар­ске пре­сто­ни­це, са­ста­ли Пе­тер Ма­ђар, пољ­ски пре­ми­јер До­налд Туск, сло­вач­ки пре­ми­јер Ро­берт Фи­цо и че­шки пре­ми­јер Ан­дреј Ба­биш. Циљ ску­па је, ка­ко је на­ја­вље­но из вла­де, да се об­но­ви по­ли­тич­ка те­жи­на Ви­ше­град­ске гру­пе, ко­ја је по­след­њих го­ди­на прак­тич­но би­ла па­ра­ли­са­на због ду­бо­ких не­сла­га­ња око ра­та у Укра­ји­ни.

Ма­ђар је још то­ком пр­ве зва­нич­не по­се­те Вар­ша­ви по­ру­чио да ће ја­ча­ње са­рад­ње у цен­трал­ној Евро­пи би­ти је­дан од глав­них при­о­ри­те­та ње­го­ве вла­де. Том при­ли­ком је ис­та­као да „ср­це Евро­пе да­нас ку­ца у цен­трал­ној Евро­пи”, на­ја­вљу­ју­ћи не са­мо об­но­ву В4, већ и мо­гу­ће ши­ре­ње са­рад­ње на др­жа­ве за­пад­ног Бал­ка­на, укљу­чу­ју­ћи и Ср­би­ју, за­тим Аустри­ју, Хр­ват­ску, Сло­ве­ни­ју и Ру­му­ни­ју.

Дру­ги ва­жан пра­вац но­ве ма­ђар­ске ди­пло­ма­ти­је од­но­си се на Укра­ји­ну. За раз­ли­ку од по­ли­ти­ке Вик­то­ра Ор­ба­на, ко­ја је че­сто до­во­ди­ла до бло­ка­да европ­ских ини­ци­ја­ти­ва ве­за­них за Ки­јев, Пе­тер Ма­ђар по­ку­ша­ва да ус­по­ста­ви кон­струк­тив­ни­ји ди­ја­лог са укра­јин­ским ру­ко­вод­ством. У том кон­тек­сту во­де се раз­го­во­ри о су­сре­ту са укра­јин­ским пред­сед­ни­ком Во­ло­ди­ми­ром Зе­лен­ским, ко­ји би мо­гао да бу­де одр­жан пре на­ред­ног за­се­да­ња Европ­ског са­ве­та. Пре­ма до­са­да­шњим ин­фор­ма­ци­ја­ма, Ма­ђар ин­си­сти­ра да се са­ста­нак одр­жи у Бе­ре­го­ву, гра­ду у За­кар­пат­ској обла­сти, у ко­јем ет­нич­ки Ма­ђа­ри чи­не зна­ча­јан део ста­нов­ни­штва.

Из­бор Бе­ре­го­ва ни­је слу­ча­јан. Пи­та­ње пра­ва ма­ђар­ске на­ци­о­нал­не ма­њи­не у Укра­ји­ни већ ду­го је кључ­ни услов Бу­дим­пе­ште за пу­ну по­др­шку укра­јин­ским европ­ским ин­те­гра­ци­ја­ма. Пре­ма про­це­на­ма, у За­кар­па­тју жи­ви око 150.000 Ма­ђа­ра, а но­ва ма­ђар­ска вла­да сма­тра да је нео­п­ход­но до кра­ја ре­ши­ти спо­ро­ве око упо­тре­бе ма­тер­њег је­зи­ка, обра­зо­ва­ња и кул­тур­не ауто­но­ми­је, у че­му је у по­след­ње вре­ме до­шло до по­зи­тив­них по­ма­ка.

По­ред Укра­ји­не ва­жан сег­мент но­ве ди­пло­ма­ти­је пред­ста­вља и об­но­ва од­но­са са Пољ­ском. Сим­бо­лич­но, пр­ва зва­нич­на ино­стра­на по­се­та Пе­те­ра Ма­ђа­ра би­ла је упра­во Вар­ша­ви, где је са До­нал­дом Ту­ском раз­го­ва­рао о ја­ча­њу са­рад­ње уну­тар Европ­ске уни­је, енер­гет­ској без­бед­но­сти и ре­ги­о­нал­ним ин­фра­струк­тур­ним про­јек­ти­ма. Пољ­ска је том при­ли­ком по­ну­ди­ла по­моћ Ма­ђар­ској у ди­вер­си­фи­ка­ци­ји енер­гет­ских из­во­ра, што се ту­ма­чи као по­ку­шај по­сте­пе­ног сма­ње­ња за­ви­сно­сти Бу­дим­пе­ште од ру­ских енер­ге­на­та.

Исто­вре­ме­но, Ма­ђар на­сто­ји да очу­ва до­бре од­но­се и са су­сед­ном Сло­вач­ком. Иако је у раз­го­во­ри­ма са Ро­бер­том Фи­цом отво­рио пи­та­ња по­ло­жа­ја ма­ђар­ске ма­њи­не у тој зе­мљи и исто­риј­ских спо­ро­ва ко­ји оп­те­ре­ћу­ју би­ла­те­рал­не од­но­се, на­гла­сио је да же­ли ја­ча­ње сло­вач­ко-ма­ђар­ске са­рад­ње и об­но­ву ре­ги­о­нал­них ме­ха­ни­за­ма ко­ор­ди­на­ци­је.

Све ове ини­ци­ја­ти­ве ука­зу­ју да но­ва ма­ђар­ска вла­да на­сто­ји да из­гра­ди по­зи­ци­ју по­сред­ни­ка и по­ве­зу­ју­ћег фак­то­ра у цен­трал­ној Евро­пи, оце­њу­ју ана­ли­ти­ча­ри.

Ми­ни­стар­ка спољ­них по­сло­ва Ма­ђар­ске Ани­та Ор­бан из­ја­ви­ла је да та зе­мља има циљ да бу­де по­у­здан и пред­ви­дљив парт­нер уну­тар сво­јих са­ве­за, ка­ко у Европ­ској уни­ји, та­ко и у ре­ги­о­нал­ним парт­нер­стви­ма. Она је на сед­ни­ци скуп­штин­ског Од­бо­ра за спољ­не по­сло­ве ре­кла да је Ма­ђар­ска отво­ре­на за са­рад­њу, спрем­на за ди­ја­лог и да на­сто­ји да уна­пре­ди­ти сво­је ин­те­ре­се уну­тар ЕУ.

„До­след­но и тран­спа­рент­но се за­ла­же­мо за ма­ђар­ске ин­те­ре­се, а на­ши парт­не­ри по­здра­вља­ју са­рад­њу са но­вом вла­дом”, ре­кла је Ани­та Ор­бан и до­да­ла да је ма­ђар­ска спољ­на по­ли­ти­ка по­след­њих не­де­ља по­ста­ла „по­но­во ви­дљи­ва и про­ак­тив­на” у Евро­пи.

Ка­да је реч о од­но­си­ма са Бри­се­лом, из­ме­ђу вла­де и опо­зи­ци­о­ног Фи­де­са тра­је су­коб око не­дав­но под­не­тог за­кон­ског па­ке­та о вла­да­ви­ни пра­ва и бор­би про­тив ко­руп­ци­је, ко­ји ми­ни­стри опи­су­ју као кључ­ни ко­рак ка от­кљу­ча­ва­њу за­мр­зну­тог фи­нан­си­ра­ња из фон­до­ва ЕУ. Го­во­ре­ћи на кон­фе­рен­ци­ји за ме­ди­је, одр­жа­ној у че­твр­так, пре­ми­јер Ма­ђар је ре­као да су пред­став­ни­ци Фи­де­са од­би­ли да по­др­же ме­ре ко­је би омо­гу­ћи­ле Европ­ском јав­ном ту­жи­ла­штву да ис­тра­жу­је про­јек­те фи­нан­си­ра­не сред­стви­ма ЕУ. Пре­ма ње­го­вим ре­чи­ма, став до­не­дав­но вла­да­ју­ће стран­ке „ефи­ка­сно пот­ко­па­ва на­по­ре Ма­ђар­ске да обез­бе­ди при­бли­жно 16,9 ми­ли­јар­ди евра” из фон­до­ва ЕУ.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.