Мађар жели Србију у Вишеградској групи
Специјално за „Политику”
Будимпешта – Нова мађарска влада са Петером Мађаром на челу већ на почетку свог мандата шаље сигнале да жели значајан заокрет у спољној политици земље. Док је претходних година Будимпешта често била у сукобу са Бриселом и већином европских партнера због односа према Украјини, Русији и институцијама Европске уније, нова власт настоји да Мађарску врати у центар регионалне сарадње и европских интеграционих процеса.
Највидљивији израз те политике јесте иницијатива за оживљавање Вишеградске групе (В4), која окупља Мађарску, Пољску, Чешку и Словачку. Према најавама из Будимпеште, у току су припреме за самит, планиран за крај овог месеца, на којем би се у дворцу Грашалкович, недалеко од мађарске престонице, састали Петер Мађар, пољски премијер Доналд Туск, словачки премијер Роберт Фицо и чешки премијер Андреј Бабиш. Циљ скупа је, како је најављено из владе, да се обнови политичка тежина Вишеградске групе, која је последњих година практично била паралисана због дубоких неслагања око рата у Украјини.
Мађар је још током прве званичне посете Варшави поручио да ће јачање сарадње у централној Европи бити један од главних приоритета његове владе. Том приликом је истакао да „срце Европе данас куца у централној Европи”, најављујући не само обнову В4, већ и могуће ширење сарадње на државе западног Балкана, укључујући и Србију, затим Аустрију, Хрватску, Словенију и Румунију.
Други важан правац нове мађарске дипломатије односи се на Украјину. За разлику од политике Виктора Орбана, која је често доводила до блокада европских иницијатива везаних за Кијев, Петер Мађар покушава да успостави конструктивнији дијалог са украјинским руководством. У том контексту воде се разговори о сусрету са украјинским председником Володимиром Зеленским, који би могао да буде одржан пре наредног заседања Европског савета. Према досадашњим информацијама, Мађар инсистира да се састанак одржи у Берегову, граду у Закарпатској области, у којем етнички Мађари чине значајан део становништва.
Избор Берегова није случајан. Питање права мађарске националне мањине у Украјини већ дуго је кључни услов Будимпеште за пуну подршку украјинским европским интеграцијама. Према проценама, у Закарпатју живи око 150.000 Мађара, а нова мађарска влада сматра да је неопходно до краја решити спорове око употребе матерњег језика, образовања и културне аутономије, у чему је у последње време дошло до позитивних помака.
Поред Украјине важан сегмент нове дипломатије представља и обнова односа са Пољском. Симболично, прва званична инострана посета Петера Мађара била је управо Варшави, где је са Доналдом Туском разговарао о јачању сарадње унутар Европске уније, енергетској безбедности и регионалним инфраструктурним пројектима. Пољска је том приликом понудила помоћ Мађарској у диверсификацији енергетских извора, што се тумачи као покушај постепеног смањења зависности Будимпеште од руских енергената.
Истовремено, Мађар настоји да очува добре односе и са суседном Словачком. Иако је у разговорима са Робертом Фицом отворио питања положаја мађарске мањине у тој земљи и историјских спорова који оптерећују билатералне односе, нагласио је да жели јачање словачко-мађарске сарадње и обнову регионалних механизама координације.
Све ове иницијативе указују да нова мађарска влада настоји да изгради позицију посредника и повезујућег фактора у централној Европи, оцењују аналитичари.
Министарка спољних послова Мађарске Анита Орбан изјавила је да та земља има циљ да буде поуздан и предвидљив партнер унутар својих савеза, како у Европској унији, тако и у регионалним партнерствима. Она је на седници скупштинског Одбора за спољне послове рекла да је Мађарска отворена за сарадњу, спремна за дијалог и да настоји да унапредити своје интересе унутар ЕУ.
„Доследно и транспарентно се залажемо за мађарске интересе, а наши партнери поздрављају сарадњу са новом владом”, рекла је Анита Орбан и додала да је мађарска спољна политика последњих недеља постала „поново видљива и проактивна” у Европи.
Када је реч о односима са Бриселом, између владе и опозиционог Фидеса траје сукоб око недавно поднетог законског пакета о владавини права и борби против корупције, који министри описују као кључни корак ка откључавању замрзнутог финансирања из фондова ЕУ. Говорећи на конференцији за медије, одржаној у четвртак, премијер Мађар је рекао да су представници Фидеса одбили да подрже мере које би омогућиле Европском јавном тужилаштву да истражује пројекте финансиране средствима ЕУ. Према његовим речима, став донедавно владајуће странке „ефикасно поткопава напоре Мађарске да обезбеди приближно 16,9 милијарди евра” из фондова ЕУ.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


