Забрањен извоз бакра из Циђин копера у Америку

Вест коју су јуче пренели поједини медији да су Сједињене Америчке Државе (САД) изрекле забрану, односно налог за задржавање испорука бакра и производа од бакра компаније „Србија Циђин копер” због сумње да се у производњи користи принудни рад, била је за већину изненађење да то питање већ није решено јер се поставило још 2021. године. За друге је било важно и како ће се ова нова забрана САД одразити на привреду Србије.

Ова одлука, како се наводи, ступа на снагу одмах на свим америчким улазним тачкама. Забрана се заснива на кршењу америчког закона који строго забрањује увоз робе произведене принудним радом у САД.

Упитан да ли нова америчка баријера утиче на пласирања српских полупроизвода од бакра на то тржиште, Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, каже за „Политику” да наша земља извози минималне количине сировог или катодног бакра директно на тржиште САД.

– Главни део српског извоза бакра усмерен је ка Кини и европским земљама, мада је бакар из Србије индиректно присутан у трговинској размени са САД кроз готове производе. Ако би се упоредила штета која је САД начинила кинеским фирмама, онда је „Линглонг” био много више погођен одлуком да се забрани увоз гума произведених у овој компанији која ради у Србији – каже Станић.

Он додаје да без обзира на то колики је извоз бакра у САД да држава мора да преиспита да ли стварно постоји присилан рад или не у „Циђин коперу” у Бору, јер тамо раде и српски радници о којима држава мора да брине, те је неопходно како би се повећала атрактивност живота у Србији.

Миломир Милановић, председник Синдиката рудара Србије Бор, каже за наш лист да најновија забрана САД није последица присилног рада, већ да је приликом бројних посета делегација Европске уније констатовано да квалитет ваздуха није задовољавајући.

– Изградњом нове топионице смањене су раније екстремне концентрације сумпор-диоксида, али прерада руде са високим садржајем тешких метала у погонима кинеске компаније доводи до повећаног нивоа штетних материја – каже он.

На питање има ли присилног рада и да ли се под тим подразумева прековремени рад који се не плаћа, Милановић каже да „Циђин Србија копер” мало касни са исплатом прековремених сати, али да пре или касније радницима све буде уплаћено. Што се тиче зарада ту нема шта да каже јер је просечна плата 189.000, а жене које чисте имају по 110.000 динара. Кинези су, додаје много уложили и у безбедност на раду, тако да се о радницима води рачуна.

Извештаји за 2026. годину показују да је квалитет ваздуха у Бору и даље озбиљан здравствени ризик. Према извештајима Института за рударство и металургију за мај и прву половину 2026. године, концентрације канцерогеног арсена у ваздуху вишеструко превазилазе дозвољене граничне вредности. Главни узрок је прерада увозних концентрата бакра са високим садржајем тешких метала. Специјални известиоци Уједињених нација за токсично загађење изразили су озбиљну забринутост, описујући регион Бора као контаминирану „жртвовану зону”, где рањиве групе трпе несразмерно велике последице по здравље. Због алармантних података о тешким металима најављено је да ће држава од кинеских партнера захтевати смањење увоза сировина које имају прекомеран проценат арсена.

Проблем с кинеском компанијом је у томе што је администрација у Вашингтону већ пооштрила економске мере према увозу сировина. Председничком прокламацијом из априла 2026. године уведена је царина од 50 одсто на производе који су у потпуности или делом израђени од бакра, алуминијума и челика (попут лимова и котурова).

Иначе, извоз бакра и пратећих руда утиче на бруто домаћи производ (БДП) Србије, и то кроз директно повећање нето извоза, а с друге стране бакар и аутомобили су главни производи који вуку раст укупног српског извоза.

А под присилним радом који се наводи као разлог због којег су САД забраниле увоз бакра у њихову земљу подразумева се између осталог и радна експлоатација – врбовање. Устав Србије изричито забрањује принудни рад и свако економско или искоришћавање лица у неповољном положају, а будући да је наша земља ратификовала основне конвенције Међународне организације рада, принудни рад се третира као кривично дело.