Нападнута фабрика дронова за Украјину у Француској

Фабрика француске компаније „Делер” на југозападу Француске, која производи беспилотне летелице и снабдева Украјину, нашла се на мети напада запаљивим боцама, саопштило је париско тужилаштво, док француске службе истовремено испитују и случај белоруског држављанина ухапшеног у близини тог објекта због сумње да је снимао прототип дрона.

Према наводима из истраге, камере за надзор забележиле су неидентификоване особе које су бациле запаљиве боце на зграду фабрике. Већа материјална штета није причињена, пошто се запаљива смеша није активирала.

Неколико дана касније, француски Генерални директорат за унутрашњу безбедност ухапсио је мушкарца у близини фабричког комплекса. Тужилаштво је навело да је реч о белоруском држављанину који је, како се сумња, снимао прототип дрона компаније „Делер” и снимке послао особи у Русији. Он се налази у притвору, а француске власти за сада нису званично потврдиле да су напад на фабрику и овај случај повезани.

Инцидент у Француској долази у тренутку када европске земље убрзано шире производњу беспилотних система за потребе украјинске војске. Немачки министар одбране Борис Писторијус саопштио је да су се Немачка и Украјина договориле о заједничкој производњи копнених роботизованих система „ТерМИТ”.

Према његовим речима, производни капацитети биће успостављени у Немачкој, одакле ће системи бити испоручивани украјинским оружаним снагама. Писторијус је Украјину и Немачку назвао стратешким партнерима, наводећи да је сарадња усмерена на развој напредних беспилотних система, укључујући и способности за ударе на већим даљинама.

У исти процес укључена је и Холандија, чија је министарка одбране Дилан Јешиљгез-Зегеријус раније саопштила да ће та земља издвојити 248 милиона евра за производњу дронова за Украјину. Како је навела, реч је о беспилотним летелицама за прикупљање информација, али и о системима намењеним за ударна дејства.

Москва је, у међувремену, још у априлу објавила податке о европским компанијама које, према тврдњама руског Министарства одбране, производе дронове и компоненте за украјинске оружане снаге. На списку су се нашле фирме и филијале у више европских земаља, укључујући Велику Британију, Немачку, Данску, Литванију, Летонију, Холандију, Пољску и Чешку.

Руски војни ресор тиме је послао поруку да европска производња војне опреме за Украјину више није само логистичко питање, већ и део шире ратне инфраструктуре коју Москва пажљиво прати.

Европска комисија није желела да коментарише објављивање ових података. Портпаролка ЕК Анита Хипер поручила је да Брисел не намерава да „појачава ту поруку било каквим детаљима”, али је нагласила да Европска унија наставља да подржава Украјину и да истовремено јача сопствену одбрану.