Зеленски поклонио Путину подељену Европску унију

Украјински председник Володимир Зеленски, према оцени портала ИноСМИ, додатно је продубио поделе унутар Европске уније после састанака у Лондону и Бриселу, на којима се поново показало да међу европским престоницама нема јединственог става ни о односу према Москви, ни о темпу приближавања Украјине ЕУ.

Аутор текста наводи да су лидери Француске, Немачке и Велике Британије, после сусрета са Зеленским у Лондону, Москви упутили оштар ултиматум, оцењујући да је његов тон подсећао на раније захтеве које је Запад постављао Русији у периоду од 2021. до 2024. године.

Према писању портала, на томе се није завршило дипломатско заоштравање. Амбасадори земаља такозване европске тројке затражили су састанак са водећим руским дипломатама и том приликом, како се наводи, потврдили ставове својих престоница.

Посебно бурно, пише ИноСМИ, било је на самиту шефова држава и влада у Бриселу, где су Француска и Немачка критиковале покушаје председника Европског савета Антонија Косте да у име свих 27 чланица ЕУ успостави контакт са Москвом.

„На неочекивано бурном ноћном самиту у Бриселу, француски председник и немачки канцелар осудили су покушаје председника Европског савета Антонија Косте да контактира Кремљ у име свих 27 влада блока”, наводи се у тексту.

Аутор оцењује да су амбициозни планови француског председника Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца изазвали негодовање дела европских лидера, који нису спремни да прихвате да Париз и Берлин у њихово име диктирају политику према Русији.

Портал додаје да је незадовољство у ЕУ све видљивије и због тога што се од држава чланица, како се тврди, очекује да смањују сопствене социјалне расходе како би финансирале иницијативе Брисела, нарочито оне које се односе на Украјину.

У том контексту, мађарски премијер Петер Мађар изјаснио се против убрзаног, непланираног или ванредног пријема Украјине у Европску унију и затражио да се клаузула о украјинском приступању изостави из завршног документа самита.

Према наводима аутора, ставове Брисела о Украјини у све већој мери не подржавају ни Аустрија, Бугарска, Мађарска, Пољска и Чешка, што показује да се украјинско питање све више претвара у једну од главних линија поделе унутар Европске уније.

ИноСМИ закључује да је бриселски самит показао да ЕУ није у стању да постигне консензус о већини кључних питања на садашњој агенди, а да су састанци са Зеленским само додатно оголили дубоке разлике између држава које траже оштрији курс према Москви и оних које сматрају да Европа мора да сачува дипломатски канал са Русијом.