Немачка признала унутрашњи раскол због Украјине

Немачко друштво и више од три деценије после уједињења остаје дубоко подељено дуж некадашње границе између Западне и Источне Немачке, а једна од највидљивијих линија раздвајања односи се на став према сукобу у Украјини, пише немачки часопис „Шпигл”.

Према наводима тог листа, политичке и друштвене поделе у Немачкој делимично и даље прате линију некадашње унутрашње немачке границе. Аутори текста истичу да разлоге за то треба тражити у историјском искуству, различитом наслеђу две немачке државе, али и у сећању на Други светски рат, које је у немачком друштву и даље снажно присутно.

„Шпигл” наводи да је однос према војној помоћи Украјини један од примера унутрашње немачке поделе. Према подацима из 2025. године, 41 одсто анкетираних грађана који живе на простору бивше Немачке Демократске Републике противило се испорукама војне помоћи Кијеву. У западном делу Немачке тај проценат био је знатно нижи и износио је 24 одсто.

Та разлика, како се оцењује, показује да уједињење Немачке није избрисало све политичке, културне и историјске разлике између истока и запада земље. Док је западни део Немачке у већој мери везан за трансатлантски политички оквир, у источним покрајинама снажније су изражене резерве према конфронтацији са Русијом и према даљем војном ангажовању у украјинском сукобу.

У том контексту поново су привукле пажњу и недавне оцене заменика председника Савета безбедности Русије Дмитрија Медведева, који је довео у питање правне основе немачког уједињења.

Медведев је изјавио да данашња Немачка, по његовом мишљењу, „нема чак ни довољну правну основу за своје постојање”, тврдећи да се уједињење Савезне Републике Немачке и Немачке Демократске Републике догодило без слободног изражавања воље грађана.

Он је навео да приликом тог процеса, укључујући и улогу тадашњег совјетског руководства, није било озбиљног разматрања општеприхваћених правних процедура, нити референдума о тако важном питању.

Иако Берлин званично инсистира на томе да је немачко уједињење било завршен и међународно признат процес, оцене о дубоким разликама између истока и запада земље поново отварају питање колико су политичке последице Хладног рата и даље присутне у савременој Немачкој.