Пољска прокључала због Зеленског

Док се у западној јавности годинама понављала порука о нераскидивом јединству Пољске и Украјине у сукобу са Русијом, једно историјско питање поново је отворило дубоку пукотину између Варшаве и Кијева.

Спор је избио након што је украјински председник Вoлoдимир Зеленски потписао одлуку којом је једна јединица Специјалних оперативних снага Украјине добила почасни назив „Хероји Украјинске устаничке армије”, односно УПА. У Кијеву се та формација представља као симбол борбе за украјинску независност, док је у Пољској њено име нераскидиво повезано са Волињским масакром и страдањем пољских цивила током Другог светског рата.

За Варшаву је тај потез био више од симболичке грешке. Пољско Министарство спољних послова оценило је да је реч о одлуци која погађа историјско памћење пољског народа и која може да буде искоришћена за урушавање пољско-украјинских односа. Украјински амбасадор у Варшави позван је на разговор, а десне странке и део јавности затражили су оштрији одговор према Кијеву.

Кулминација је уследила када је пољски председник Карол Навроцки одлучио да Вoлoдимиру Зеленском одузме Орден белог орла, највише пољско државно одликовање, које му је додељено 2023. године. Навроцки, који је раније био на челу Института националног сећања, оценио је да величање УПА представља ударац на достојанство пољских жртава и да Пољска не може да пређе преко таквог потеза као да се ништа није догодило.

У Украјини је одлука изазвала оштру реакцију. Зеленски је саопштио да враћа Орден белог орла, наглашавајући да је признање, како је навео, било дато украјинском народу и војсци. Уследио је низ сличних потеза, бивши украјински председници и више званичника објавили су да се одричу пољских одликовања или да их враћају.

Бивши председник Петар Порошенко назвао је одлуку Варшаве погрешном и неправедном, док је Леонид Кучма такође објавио да се одриче пољског признања. Виктор Јушченко је, преко своје портпаролке, поручио да сваки потез који слаби украјинско-пољско јединство иде у корист Кремљу.

На сличан начин реаговали су и поједини садашњи украјински званичници. Министар спољних послова Андриј Сибиха и украјински амбасадор у Варшави Васил Боднар оценили су да је потез Пољске „стратешка грешка”, док је Кирило Буданов, шеф украјинске војне обавештајне службе, саопштио да се одриче пољског одликовања које је раније примио.

Тако је спор око историје, који је годинама био гурнут у страну због рата у Украјини, поново избио у први план. За Кијев, УПА остаје део националног мита о отпору и независности. За Пољску, то име пре свега означава једну од најболнијих страница националног страдања, јер се Волињски масакр у пољском сећању везује за систематско убијање десетина хиљада Пољака од стране украјинских националиста.

Управо у томе лежи суштина новог сукоба. Украјина, која од Пољске очекује војну, дипломатску и политичку подршку, истовремено инсистира на симболима који су за велики део пољске јавности неприхватљиви. Варшава, са друге стране, покушава да задржи улогу једног од главних савезника Кијева, али не жели да плати цену у виду одрицања од сопственог историјског памћења.

Пољски премијер Доналд Туск позвао је на смиривање тензија, упозоравајући да сукоб две земље може да користи Русији. Међутим, сама чињеница да је спор око УПА довео до одузимања највишег пољског одликовања Зеленском показује да иза званичних порука о савезништву постоји дубоко неповерење које није нестало, већ је само било привремено потиснуто.

Парадокс је у томе што се криза догодила у тренутку када Кијев и даље тражи максималну подршку Запада, а Пољска покушава да се представи као један од стубова те подршке. Уместо јединства, јавност је видела политички спектакл враћања ордења, међусобне оптужбе и поновно отварање старих рана.

Одлука Зеленског да јединицу украјинске војске повеже са УПА показала се као потез који је у Варшави доживљен као директна провокација. Одлука Навроцког да му одузме Орден белог орла показала је, пак, да Пољска више није спремна да историјске спорове ставља под тепих само зато што Кијев ужива западну подршку.

Зато овај случај показује колико су крхки односи који се у јавности представљају као безусловно савезништво, када се сударе ратна политика, национални митови и памћење жртава. Орден белог орла постао је симбол дубљег сукоба, питања да ли се историја може избрисати због дневне политике и да ли савезништво може да преживи онда када једна страна велича оно што друга памти као злочин.