Брнабићева: Три циља једне лажи

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је случај звучног топа, планиран најмање месец и по дана пре скупа на Славији 15. марта, имао три циља – даљу дехуманизацију власти у Србији, изазивање грађанских сукоба и да се појача максимално страни притисак на Србију.

На конференцији за медије у Дому Народне скупштине она је казала да је први циљ била даља брутална дехуманизација председника Србије Александра Вучића, односно да се представи као неко ко је спреман да пуца сопственом народу у леђа. „Због тога је, поново у складу са тим јако добрим припремама, већ након првих 24 часа од те лажи да је употребљен звучни топ, у тој комуникационој практично стратегији, термин ’звучни топ’ потпуно нестао. Једино што је остало и једино што се комуницирало грађанима Србије, региону, иностранству, било је да је Александар Вучић монструм који је пуцао сопственом народу у леђа”, нагласила је Брнабићева.

Према њеним речима, други циљ је био да се додатно подели друштво у Србији, да се додатно инспирише невероватна мржња и да се изазове максимална нетрпељивост према свим оним људима који се по нечему, неким ставовима, не слажу са блокадерима и имају различито мишљење, посебно на тему звучног топа.

Тиме су, како је додала, хтели да се и сви ти људи окарактеришу као нехумани, као људи без емпатије, без икакве солидарности, без саосећања. „Требало је да се окарактеришу као ’ћацад’ која подржавају убицу и монструма и као ’ћацад’ која би такође, у складу са тим, била спремна да пуцају на блокадере, односно на све оне који се са њима не слажу”, рекла је Брнабићева.

Други циљ је, како је навела, служио томе да се направи атмосфера у друштву у којем сваки, па и најмањи инцидент, у било којем тренутку, изазове одмах шире грађанске сукобе и грађански рат.

Трећи циљ, како је казала Брнабићева, био је одговор ЕУ и појачање притисака на Србију из иностранства. „Они су то дефинисали као ’мастан одговор Брисела’. Шта то значи? Трећи циљ је био да се појача максимално страни притисак на Србију, да се пре свега председник Александар Вучић, а онда и читава власт у Србији, означи као злочиначки режим и да се ултимативно казни Србија, у смислу да се, као крајњи циљ затраже санкције Србији, да се земља изолује и да се тако директно пружи што већа подршка блокадерима из иностранства”, казала је Брнабићева.

Председница Народне скупштине Србије је истакла да су се из ЕУ на приче о коришћењу звучног топа на протесту 15. марта на Славији оглашавале групе за притисак, док одговорни политичари нису реаговали јер нису желели да ризикују своју репутацију. Како је додала, није се чуло оглашавање озбиљних људи из Европске комисије, нити из Европског савета, зато што су сви они ипак довољно одговорни и довољно озбиљни да не могу да ризикују свој углед.

„Нису хтели да се оглашавају о звучном топу који нико није видео, нико није чуо и који није произвео никакве последице до нека најмање три дана након самог инцидента”, казала је Брнабићева.

Председница парламента је на конференцији за медије у Дому Народне скупштине казала да су реаговале по уобичајеном рецепту групе за притисак. „То је фантастично осмишљена афера и сасвим је јасно да је пласирање лажи о звучном топу била добро припремљена, унапред припремљена и јако, јако добро пласирана и заиста скоро па перфектно изведена афера”, казала је Брнабићева.

Како је додала, да се није десила трагична смрт студенткиње на Филозофском факултету Универзитета у Београду и да тужилаштво у тој истрази није наишло на доказе, и даље не би било познато да је све добро осмишљена и унапред испланирана лаж.

Брнабићева је навела да је први корак из одређених европских институција дошао практично само четири дана након, како је навела, лажног инцидента који се догодио 15. марта. „Нису чекали никакву истрагу, нису чекали никакве доказе. Онда су 20. марта известиоци Парламентарне скупштине Савета Европе за праћење обавеза и дужности Србије Аксел Шефер из Немачке и Викторија Тиблом из Шведске дали следеће саопштење: ’Иако је протест углавном био миран, необично узнемирујућа бука праћена ударом ветра’ – то никакве везе нема са ’звучним топом’, и то да су питали било ког експерта могли би да знају. Али нису, зато што није била важна истина, било је важно да крене имплементација овог трећег циља – ’масан одговор’ Брисела, притисак на Србију, кажњавање Србије”, рекла је Брнабићева, додавши да су се прво десетине људи јављали да су лечени у здравственом центру због тегоба, које су могле бити узроковане такозваним „звучним топом”, док је касније тај број порастао на стотине.

Деветог дана после протеста, 47 грађана Србије подноси захтев Европском суду за људска права да изда привремену меру којом би се власти у Србији обавезале да спрече употребу звучног оружја. „Други захтев је био да се спречи кривично гоњење оних који учествују у јавној расправи о употреби звучног оружја 15. марта. Они осам дана касније апелују да нико у Србији не сме да одговара за лаж коју они пласирају о ’звучном топу’, и то апелују Европском суду за људска права, и под три – да спроводе хитну истрагу о наводима да је звучно оружје коришћено”, рекла је Брнабићева, упитавши – зар то није доказ да је унапред све било припремљено?

„Али Европски суд за људска права је истог тог 29. априла нагласио да није заузео било какав став о томе да ли су таква оружја употребљена 15. марта. Из тог суда су практично рекли да немају појма, нити доказ, да ли је такав уређај коришћен”, појаснила је она.

Како каже Брнабићева, не чекајући мишљење Европског суда за људска права, дан пре тог мишљења, 28. априла, комесар СЕ за људска права Мајкл О’Флаерти издаје саопштење у вези са наводном употребом „звучног оружја” где наводи да је он обавештен да је око 60 особа доставило надлежном тужилаштву информацију о утицају које је изложеност овом оружју имала на њихово здравље. „Тад смо већ дошли до 60 особа. То је ваљда месецима трајало, те последице трњења и осипа од звучног топа. Али, занимљиво, иако се Европски суд за људска права још није огласио, дан пре се огласио комесар СЕ за људска права који у првој реченици каже ’наводно употреба звучног топа’, али позива власти да брзо заврше ове истраге како би се идентификовао починилац инцидента и обезбедила одговорност”, објаснила је Ана Брнабић, указавши на преурањено доношење закључака високих европских званичника, који су, према њеним речима, свесно игнорисали правне процедуре како би унапред прогласили кривца.

Улога Тонина Пицуле

Известилац ЕП за Србију Тонино Пицула о наводном „звучном топу” је сачинио чак три резолуције, од којих ће најновија бити разматрана на седници Комитета за спољне послове Европског парламента 24. јуна.

„Прва се доноси 7. маја 2025, а друга 22. октобра 2025. Ваљда није било довољно два пута, него ће сада да поново лажу о звучном топу како би зацементирали ту ’истину’, како би одржали обећање дато блокадерима у њиховој заједничкој спрези и наставили са инсистирањем на томе да се казни Србија”, рекла је Брнабићева.

„Са дежурном екипом европарламентараца, као што су Јовева, Пребилич, Гоци и остали, који то све сада преузимају на себе, долазимо до тога ко ће у ствари бити најважнији за тај ’мастан одговор Брисела’”, рекла је Брнабићева.

Она је истакла да је у питању „феноменално извршен план” са циљем да Србија добије „мастан одговор Брисела”, односно да се Србија казни, стави под још већи притисак, и да се грађанима Србије одузму средства за путеве, пруге и болнице, школе.