Колика је потражња за струјом

Иако је лето тек почело, температуре су толико високе као усред јула и августа и готово да нема домаћинства или пословног простора где климе већ увелико не хладе. Због све масовнијег коришћења клима-уређаја током тропских дана потрошња струје у нашој земљи се последњих година приближава зимској.

Најновија анализа специфичних ризика за енергетски микс (утицај суша на хидроелектране и системе хлађења термоелектрана) показује да је Србија заузела високо четврто место на свету по зависности електроенергетског система од временских прилика (са оценом 95,89 од 100). Подаци показују да је наша земља знатно рањивија од већине европских земаља, укључујући и Чешку Републику.

Студија једног од највећих и најпознатијих интернет сајтова за упоређивање цена „Compare the Market” анализирала је енергетску рањивост 85 земаља света.

Док се у Европи све више пажње посвећује потенцијалним метеоролошким последицама феномена Ел Нињо и климатским аномалијама, међународно истраживање ове компаније анализирало је рањивост европске енергетске инфраструктуре. Студија је испитивала осетљивост потражње за електричном енергијом у различитим земљама у зависности од метеоролошких модела и дефинисала такозвани индекс зависности од временских прилика (weather dependency score).

Резултати потврђују да су области јужне и југоисточне Европе изузетно осетљиве на смену годишњих доба и топлотне таласе. Србија бележи критичну зависност у оба сезонска врха – током хладних месеци због високих захтева за грејањем, као и у летњим месецима, када потражња драматично расте услед масовног коришћења расхладних уређаја. Земља са највећом зависношћу потражње за струјом од временских прилика је Шведска.

Иако Србија бележи изузетно високу укупну осетљивост на климатске факторе током целе године, ситуација у ширем региону варира када се анализирају појединачни утицаји, као што су летњи топлотни таласи или стабилност електричне мреже (мерена САИДИ индексом у последњих пет година).

Грчка је заузела прво место на свету по порасту потражње узрокованом врућинама. У најтоплијим месецима потражња за електричном енергијом тамо расте за 38,62 одсто (што представља 143,08 киловат-сати више месечно по становнику). Значајан пораст потрошње због клима-уређаја бележе и Италија (+14,22 одсто) и Шпанија (+8,86 процената).

Мађарска предводи европску листу по просечном трајању прекида у снабдевању, где домаћинства остају без струје у просеку 2,92 сата годишње. Следе Словенија (2,16 сати) и Грчка (1,63 сата). У апсолутним трошковима по економију, најгори биланс има Италија са процењеном штетом од око 18,15 милијарди динара годишње за домаћинства, а прати је Пољска са 17,84 милијарди динара.

На питање зашто су ови подаци кључни за Србију у контексту феномена Ел Нињо, одговарају да Ел Нињо и, уопштено гледано, све учесталији временски екстреми врше двоструки и симултани притисак на балканске и европске енергетске системе. С једне стране, долазак све ранијих и интензивнијих летњих температура доводи до тренутног скока у потрошњи електричне енергије, вођеног потребом за хлађењем домаћинстава и индустријских комплекса.

С друге стране, ови топлотни таласи често са собом доносе дуготрајне суше и драстичан пад водостаја река. За Србију је ово критична комбинација која не само да драстично смањује производни капацитет хидроелектрана (које чине значајан део домаћег енергетског микса) већ угрожава и функционисање виталних система за водено хлађење у великим термоелектранама на угаљ, које су главни стуб енергетске безбедности земље.