Посланици полемисали о трансплантацији органа

Да је на промовисању донирања органа потребно да раде сви, јер за људе који чекају на трансплантацију то значи живот, усагласили су се јуче сви посланици власти и опозиције у Скупштини Србије. Међутим, ни ова тема није прошла без полемике о стању у нашем здравству и о томе ко и како може да злоупотреби законска решења и уплитања политике у нешто где јој није место, како је и већина опозиционара истицала и придржавала се тога, али је, ипак, било и оних који су од тог става одступили.

Током расправе о амандманима на Предлог закона о пресађивању људских органа Мирослав Алексић (НПС) казао је да разуме покушаје да се „на неки начин мотивишу грађани да буду донори како би се спасли животи људима, али то се не ради овако како ви желите да урадите”. Казао је: „Овим законом ви ван снаге стављате донорске картице, то је суштина. Јер чему ће служити донорска картица уколико етички одбор неке здравствене установе, или члан породице, може да опозове одлуку онога ко има донорску картицу. Одлуку ће доносити некакви етички одбори, дакле отварате простор за злоупотребе и манипулације. Па погледајте шта се у свету дешава, у афричким земљама постоји тиха пандемија продаје органа, епидемија, сиротиња продаје органе богаташима. Јуче сам вам говорио, ми смо видели шта се догодило у Жутој кући, дакле озбиљна је тема, поверење у здравство не постоји, распада се, лекари одлазе...”

Реаговала је Марија Здравковић (СНС), рекавши: „Унели сте велики немир међу људе који нису читали закон и тумачили све чланове. Разним теоријама завере становништво може да се узнемири и да добијемо контраефекат. Ја просто не желим да верујем да у овој сали постоји било ко ко је против трансплантације у Србији и да она буде што боља и у што већем обиму. Када је реч о етичким одборима, у њима седе веома морални и компетентни људи, а када је реч о закону, јасно пише да се онај ко жели да буде донатор уписује у регистар донора, а онај ко не жели се уписује у регистар оних који то не желе. Уколико неко има донорску картицу, он наравно може да се упише. Чим закон постане активан, он подразумева регистар и он може да се упише. Ево, ја сам особа која жели да се упише у регистар донора и ја позивам све оне који нас данас гледају, све наше грађане који заиста имају алтруистички став према томе и који осећају потребу да се упишу. Држава је показала да поштује жељу и став неких људи који не желе да буду донори органа, а таквих има, они могу да се упишу у регистар оних који не желе никада. Када је реч о породици, она одлучује онда када се неко није одлучио и када постоји ситуација да се породица пита. Етички одбор је само крајња инстанца коју сам сигурна да ће се веома ретко користити, али је то у потпуности правно уређено, а и веома морално уређено јер се етички одбор састоји од озбиљног броја људи и ја још једном понављам, ту се бирају људи најчаснији, професионалци који годинама раде тај посао.”

Алексић је одговорио да му је „жао што ви ово не разумете, али свесно обмањујете грађане”. Казао је: „Ми треба да имамо поверење у неки етички одбор неке здравствене институције, или у неке чланове породице, озбиљну и лошу ствар радите.” Говорио је и о стању у здравству и листама чекања, а Здравковићева му је одговорила: „Велики број установа је решио проблем листа чекања, за своју на Бежанијској коси могу да вам кажем да не постоје листе чекања за коронарографије, скенере и магнетну резонанцу и да не постоје листе чекања, већ листе заказаних операција за кук и колено. Али то није само на Бежанијској коси. Овакве паушалне ствари није у реду говорити и збуњивати народ, који најбоље зна колико је здравство унапређено у последњих неколико година, колико се била велика улагања.”

Здравковићевој је Алексић одговорио да неће да каже да је „лоше што сте урадили домове здравља по Србији, то је добро, али питање је ко тамо ради, јер лекари одлазе”. Казао је: „Једино добро је то што, како сам чуо, грађани добијају најквалитетније кукове и колена, најскупље, боље него у Немачкој, Швајцарској, Шведској, зато што се ту изма највећи проценат. Што је скупљи кук, већи је проценат и ви нас убеђујете да измене овог закона неће бити злоупотребљене за неку корупцију. Јесте ли ви, бре, нормални, пробудите се.” Здравковићева је казала да јој је јако жао што „ви мислите да квалитетни материјал представља корупцију” и додала: „Мени је драго да су људи који су оперисани решили велики животни проблем. Ви можете да причате шта год желите, а ми знамо шта нам кажу наши пацијенти, који су јако задовољни. Када је реч о одласку лекара, то није тачно, постоји специјална канцеларија у Министарству здравља и можете да видите колико је здравствених радника дошло из Немачке, Аустрије, из Шведске, који се враћају, постоје објективни параметри и празне приче.”

Потрајала је ова полемика, па је Муамер Бачевац (СДПС) казао: „Замолио бих да се вратимо на јучерашњи тон кад смо имали апсолутну доминацију професије, а данас политике. Упамтио сам речи опозиционог посланика, уваженог професора Драгана Делића, који је дискусију започео речима: ’Данас причамо о изузетно важном закону, нећу помињати корупцију, изградњу, причаћу само о закону и промовисању донорства у Србији.’ То је патриотски приступ и ја показујем дубоко поштовање према таквом приступу. Оспоравање етичког одбора за нас лекаре је исто као да нам одсечете руке и ноге, управо у тим етичким одборима седе људи као што је професор Делић и слични наши професори од којих смо све научили и то је заиста лоша намера, или неприпремљеност. Кажете да је лако отићи, а законска процедура у овој земљи је најтежа за одлазак лекара у иностранство. Мени, на пример, треба 15 година рада у болници која ме упутила на специјализацију да бих могао да одем. Рачуна се ужа и општа специјализација, ја имам имам три уже и једну општу, пута две године, законски оквир отежава једном лекару да оде и тачно је што каже професорка Здравковић, трендови су обрнути. Због лошег стања и нестабилности у Европи, лекари се враћају.”

Реаговао је министар за евроинтеграције Немања Старовић: „Бојим се да је ово што смо чули у обраћању једног шефа посланичке групе можда и најскандалознија ствар која је икад изречена у овом високом дому. Само помињање трговине људским органима, па чак и Жуте куће, најмонструознијег злочина, који је спроведен над нашим сународницима на простору бивше Југославије у контексту закона о пресађивању органа, заправо представља имплицитно вређање наших лекара и здравствених радника који спасавају људске животе са зликовцима и кољачима терористичке УЧК. Када говоримо о одговорности што је стопа завештања органа у Србији међу најнижима у Европи, она превасходно лежи у крилу оних који шире најмрачније теорије завере, а поготово је страшно када неки то чине зарад ситних политичких поена. Тај шеф посланичке групе је ту тезу изнео и јуче, веровао сам, наивно, да је увидео своју грешку, да је отишао предалеко, али сама чињеница да то понавља и сада значи да то представља аутентични израз политике коју заступа. Верујем да наши лекари и здравствени радници заслужују једно извињење, али бојим се да то нећемо чути.”

Дарко Лакетић (СНС) је рекао: „Преко пута седе људи који се представљају европејцима и они говоре о етичким одборима правећи паралеле са неким, да кажем, злочиначким организацијама, шире сумњу код грађана у донирање органа, ми овде сви заједно треба да направимо консензус да дођемо до промене свести у вези с односом према донирању органа, а не да говоримо о лажима о етичком одбору. Ширимо сумњу код грађана, онај ко није прочитао закон никад неће потписати да буде донор, а 1.700 људи чека толико жељени орган, чека живот.”

Миленко Јованов (СНС) рекао је: „Јуче смо чули неке представнике опозиције који су лекари, мислим да међу лекарима, с које год стране долазили, постоји апсолутна сагласност. Оно чему данас сведочимо је покушај политизације целе приче, убирање јефтиних политичких поена на страху, теоријама завере и ево докле то доведе када се убаци политика у тамо где политике у суштини не би требало да буде.”

Посланици су завршили расправу по свим тачкама, а данас ће се изјаснити и о овој, као и, између осталог, о сету правосудних закона.

Бајатовић: Продужен гасни уговор с Русијом за три месеца

Продужили смо гасни аранжман са Русијом о снабдевању гасом за наредна три месеца, а продужићемо и до Нове године, ускоро, још то нисам објавио, али то се већ десило, рекао је јуче посланик СПС-а и директор ЈП „Србијагас” Душан Бајатовић, током расправе о давању државних гаранција овој фирми, што је опозиција оштро критиковала као додатно, непотребно, задуживање земље.

Бајатовић је, одговарајући на критике, рекао: „Нема инвестиција без гаса, уколико се неки од ових пројеката о којима говоримо, попут интерконекције са Румунијом и са Северном Македонијом, не појачају капацитети према мађарској и не заврше складишта која се ту помињу, гас ће да поскупи за минимум 40 одсто. Ако га увозимо са немачке обале и послушамо неке од аналитичара, поскупеће 80 одсто. Све те примопредајне станице и сви ти гасоводи се налазе на европској агенди и услов су, између осталог, за отварање Кластера 3. Између осталог, те примопредајне станице су услов за отварање тржишта. Све то тражи Европа.”

Истакао је да „Србијагас” инвестиционе кредите финансира сам, али да је неопходна гаранција државе да ће пројекат бити завршен и додао: „Зашто смо ишли на комерцијалне кредите? И то морате да разумете. Доскоро није било кредитирања за гас, за гасну инфраструктуру, ни од Светске банке, ни од ЕБРД-а. Шта хоћете? Критикујете да дођу Кинези. Узели смо у просеку каматне стопе 2,4 одсто, на седам година. Нађите те каматне стопе у Европи да видимо да ли је то боље или лошије. Суштински се финансира из портфолија банака које раде на српском тржишту. Све су наше банке високо ликвидне и спремне да сарађују и са Владом и са ’Србијагасом’. Ево, сад се разрађује нови пројекат, за нови велики гасовод, 10 милијарди годишње транспорта и знате ко ће га финансирати? Светска банка. Али до јуче финансирање од међународних институција или било које финансијске институције из Европе за гасне пројекте није било. Зашто то сад раде? Па хоће и они гасне електране, хоће и они да утичу на диверсификацију, они чак хоће да елиминишу руски гас, што ми нећемо.”

Позвао је опозицију да гледа ширу слику и да имају у виду да пројекти морају да се заврше, не зато што је то европска агенда, већ наша потреба. Закључио је: „И ако желимо да имамо нормалне цене гаса и ако желимо да имамо енергетску безбедност, господо, па ми морамо да изградимо те капацитете. То да ли ћу да уберем неки политички поен, ја то и не рекламирам. Ја вас молим да ’Србијагас’ не рекламирате као предузеће које нема текућу ликвидност.”