Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Самит НАТО-а у Анкари пред великом одлуком

Да ли ће Кијев добити обећаних 70 милијарди евра

Планира се вишегодишњи пакет војне помоћи, али коначну одлуку неће донети НАТО већ владе држава чланица, док се чека и став Вашингтона
Да ли ће Кијев добити обећаних 70 милијарди евра
Кијев очекује новац од НАТО-а (илустрација)

Једна од најважнијих тема предстојећег самита НАТО-а у Анкари, који ће бити одржан 7. и 8. јула, биће наставак војне подршке Украјини. Према досадашњим најавама, савезници би могли да се обавежу на пакет помоћи вредан око 70 милијарди евра годишње током наредних неколико година.

О могућности усвајања такве одлуке почетком јуна писао је „Политико“, а износ је у међувремену потврдио и словачки премијер Роберт Фицо. Он је навео да би завршна декларација самита могла да садржи политичку обавезу савезника да обезбеде приближно 70 милијарди евра годишње за војну подршку Кијеву, нагласивши да Словачка неће учествовати у финансирању тог пакета.

И немачки канцелар Фридрих Мерц најавио је да би европске чланице НАТО-а могле да преузму „чврсту финансијску обавезу“ према Украјини, али без откривања конкретних детаља.

„Политико“ тврди да најављених 70 милијарди евра не представља у потпуности нови новац. Око 30 милијарди евра већ је обезбеђено у оквиру раније договореног двогодишњег кредита Европске уније Украјини у укупном износу од 90 милијарди евра. Преосталих 40 милијарди требало би да буде обезбеђено кроз нове билатералне обавезе држава чланица Алијансе.

Према дипломатским изворима, циљ овакве формулације је да директна војна и финансијска подршка Кијеву постане политички обавезујућа за чланице НАТО-а и да се обезбеди наставак финансирања и ван оквира већ одобрених европских кредита.

Ипак, кључно питање остаје без одговора – да ли ће обећани новац заиста бити исплаћен. Одлуке самита НАТО-а немају обавезујућу правну снагу, па ће коначну реч о издвајању средстава донети владе сваке државе појединачно.

Искуство са претходних самита показује да политичке декларације не морају нужно бити спроведене у пракси. Иако су се савезници годинама обавезивали да повећају војне издатке најпре на два, а затим и на пет одсто БДП-а, значајан број чланица ни данас није достигао ни први постављени циљ.

Због тога ће судбина додатних 40 милијарди евра зависити пре свега од политичке воље појединачних престоница, а не од текста завршне декларације самита.

Посебну тежину има став Сједињених Америчких Држава. Вашингтон, према доступним подацима, није одобрио нови пакет војне помоћи Украјини још од прошле године, па многи процењују да је иницијатива о пакету од 70 милијарди евра покушај европских савезника и Кијева да поново укључе САД у дугорочно финансирање украјинске одбране.

Остаје, међутим, неизвесно како ће на ту иницијативу реаговати председник Доналд Трамп, који је више пута истицао да жели да смањи америчке трошкове за Украјину и већи део терета пребаци на европске савезнике.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.