НИС није питање правде или неправде, већ односа моћи

До истека рока лиценце за рад НИС-а остало је четири-пет дана. Србија је свој део посла завршила што се тиче преговора са могућим купцем мађарским МОЛ-ом, и сада је све у руским рукама. Са стране „Гаспромњефта”, нема много информација у којем правцу преговори иду јер од тога највише зависи какву ће одлуку ОФАК донети 1. јула када истиче најновији продужени рок за рад ове компаније.

Србија предузима кораке за решавање америчких санкција НИС-у. Континуирани рад „Рафинерије Панчево” у власништву НИС-а је макроекономски критичан за Србију. Пажљиво се прате преговори између постојећих акционара НИС-а и потенцијалних купаца и очекује се да ће се они завршити пре истека лиценце на начин који би омогућио укидање америчких санкција, наводи су извештају ММФ-а током недавно завршених преговора са представницима Међународног монетарног фонда у Србији.

– Уколико се ови преговори покажу неуспешним, предузећемо неопходне извршне и законодавне мере како бисмо решили ситуацију на начин који би омогућио укидање америчких санкција. У случају да српска држава стекне акције у НИС-у, таква операција би представљала стицање финансијске имовине испод линије и не би утицала на укупан фискални дефицит – наводи се у делу извештаја „Политика енергетског сектора”.

И један од најугледнијих светских економиста и експерт у области одрживог развоја професор са Универзитета Колумбија Џефри Сакс изјавио је за РТС да сматра да су америчке санкције против НИС-а незаконите и једностране и да да САД не би требало да буду у позицији да кажу Србији да не може да сарађује са Русијом.

Од увођења америчких санкција НИС-у и Србији стално се чује иста прича – да је руска страна та која треба да оде из Србије и прода компанију, а не зашто Америка не делистира ову компанију после скоро две године мучења, након чега би и наша држава продисала.

– У јавности се најчешће говори о изласку руских власника из НИС-а зато што је то у овом тренутку најоперативније и најбрже решење за отклањање ризика од америчких санкција. Теоретски, може се говорити и о укидању санкција, али то би подразумевало промену политичке одлуке Вашингтона. За сада се, међутим, чини да америчка страна као практично решење види промену власничке структуре, односно излазак руског капитала из НИС-а, у склопу глобалног санкционог притиска у вези са руским пословањем области енергетике. Ово није питање правде или неправде, већ односа моћи у међународним односима. Енергетика је једна од области у којој се најјасније види разлика између правних аргумената и стварне способности држава да те аргументе наметну у пракси – каже за „Политику” др Михајло Рабреновић, стручњак за државну управу.

Тренутан однос снага на терену је такав, истиче наш саговорник, да смо ми у Србији искусили затварање вентила за долазак нафте са Крка, забрану увоза руске сирове нафте, вишегодишње огромне проблеме у набављању резервних делова за ремонт постројења НИС-а, као и важећу забрану коришћења платних картица. Русија, иако је веома снажна држава, данас нема политичку, финансијску и економску снагу да спречи примену ових мера или да Србију од њих заштити.

– Без обзира на различите политичке ставове о овом питању, чињеница је да су се све наведене последице догодиле, док Русија није имала инструменте да их спречи или отклони. То је вероватно најбољи показатељ реалног односа снага. Србији је у интересу да примени стратегију прилагођавања у области енергетике новој геополитичкој мапи света на овом простору, коју карактерише окруженост земљама ЕУ и НАТО, као и да повећа свој утицај као акционар у НИС-у, док је интерес Русије да задржи што већи степен присуства и утицаја у енергетском сектору Србије, а тиме и на Балкану, што природно води споријем решавању власничког питања. Уосталом, борбе великих сила за утицај на Балкану нису новост – категоричан је др Рабреновић.

– Поставља се једно једноставно питање – да ли би Србија данас могла у Русији да купи рафинерију, неколико стотина бензинских станица, нафтна и гасна налазишта и компанију која обезбеђује значајан део домаће производње нафте, под условима који су били слични онима под којима је продат НИС? Искрен одговор на то питање можда најбоље говори о томе колико је вредан ресурс уступљен. Или можда бољи одговор дају тромесечни продужеци испоруке руског гаса, која се лако може обуставити, што неки карактеришу и као покушај држања наших грађана и привреде „на краткој узици”. Или изразита невољност руске стране да НИС понуди оном који га јој је поклонио.

Што се тиче Џефрија Сакса, додаје, његов став треба читати као академски и политички коментар, али он никога фактички не обавезује – ни САД, ни Србију, ни НИС. Он указује да је међународно право често кршено – и од стране Запада и од стране Русије – када су велике силе процењивале да је то у њиховом интересу. То, међутим, не решава конкретан проблем грађана Србије – како обезбедити да НИС нормално послује, да рафинерија ради, да тржиште буде снабдевено и да Србија не буде талац туђих геополитичких сукоба.

– Може се разговарати о свему, па и о укидању санкција, али то није извесно решење када је реч о НИС-у. Промена власничке структуре је, бар према досадашњем току догађаја, реалнији и бржи пут да се отклони непосредан ризик по НИС и енергетску безбедност Србије – истиче Рабреновић.

Србија, наглашава, не бира између Русије и Америке, већ између различитих начина управљања ризиком. Из те перспективе, питање НИС-а није питање емоција, историјских симпатија или антипатија, већ питање енергетске безбедности, економске рационалности и способности државе да се прилагоди променама у међународном окружењу.

Владан Павловић, финансијски аналитичар, каже за наш лист да је у пракси очигледно да САД могу и смеју да се мешају у разна питања (исто важи и за неке друге велике силе) па и у питање НИС-а. Нама остаје да се некако сналазимо и прилагођавамо тој реалности или да се позивамо на непостојеће међународно право (када су у питању мале земље).

– САД има стратешки циљ да Русију истисне у енергетском смилу са ових простора да би наметнула своје енергенте, стога не видим зашто би сада требало очекивати да они одустану од санкција, оне су и креиране са том сврхом, а под изговором рата у Украјини. Са друге стране и Русија овде има полуге утицаја и моћи које може покренути против оних који планирају да питање НИС-а решавају без њене дозволе и отуда произилазе наша очекивање да неко други решава ове проблеме – закључује Павловић.