Ђурић: САД треба да посматрају Балкан као предност, а не као проблем

Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је данас да у вашингтонским спољнополитичким круговима постоји тенденција да се Балкан третира као проблем који треба решити, а не као предност коју треба неговати, оценивши да је то „стратешка грешка, која из дана у дан постаје све скупља”.

„Западни Балкан се налази на раскрсници Европе, премошћава источни и јужни бок НАТО-а, прожет енергетским коридорима, миграционим рутама и ланцима снабдевања који су важни за целу трансатлантску заједницу. Стабилност овде није регионална љубазност. То је предуслов за европску безбедност. Али када пажња одлута негде другде, та стабилност је под притиском”, рекао је Ђурић у ауторском тексту за амерички часопис „Statecraft and Strategy”.

Он је навео да су у Босни напори да се централизује политичка власт далеко изнад онога што је предвиђао Дејтонски мировни споразум из 1995. године „подстакли опасне тензије”.

„Вреди да се сетимо шта је Дејтон заправо био, споразум који је зауставио рат. Његова пажљиво избалансирана архитектура, несавршена као што сваки компромис мора бити, није реликт који треба одбацити, већ темељ који треба поштовати. Покушаји да се он поништи ризикују поновно отварање рана којима је била потребна читава генерација да се залече”, казао је Ђурић.

Ђурић, који је и бивши амбасадор Србије у Сједињеним Америчким Државама, казао је да у АП Косову и Метохији „ситуација остаје нерешена на начине који захтевају искреност, а не дипломатске еуфемизме”.

„Једнострано проглашење независности Косова 2008. године остаје непризнато од стране више од половине земаља света, укључујући пет земаља чланица ЕУ. Србија не може и неће признати то проглашење. То није непопустљивост са наше стране, то је став заснован и на међународном праву и на суверенитету наше државе. Међутим, истовремено, Београд тежи нормализацији односа са властима у Приштини. Желимо функционалну коегзистенцију. И желимо да људи на обе стране живе боље животе”, рекао је Ђурић.

Додао је да су „скоро деценију, председник Србије Александар Вучић и албански премијер Еди Рама предводили најзначајнији процес помирења у историји између Срба и Албанаца”.

„Два суседа чији је однос предуго дефинисан ривалством и неповерењем сада бирају дијалог уместо непријатељства. Њихово партнерство је недавно кулминирало заједничким ауторским текстом у Франкфуртер алгемајне цајтунгу, у којем се тврди да би ЕУ требало да прими Србију, Албанију и остатак Западног Балкана без механизама вета који су пречесто парализовали доношење одлука на континенту”, навео је Ђурић.

Према његовим речима, „то је био смели предлог, који су напали политички противници са обе стране”.

„То је било предвидљиво. Вође које ризикују зарад мира ретко добијају захвалност у кратком року. Историја, с друге стране, има тенденцију да буде великодушнија. За Србију, чланство у ЕУ остаје стратешки циљ. Међутим, напредак је застао, мада не првенствено због недостатака у владавини права, како тврде критичари Србије”, истакао је Ђурић.

Према његовим речима, „када су се Румунија и Бугарска придружиле ЕУ, учиниле су то по стандардима које је Западни Балкан одавно превазишао у многим мерљивим аспектима”.

„Лествица је подигнута, селективно и значајно, за наш регион. Унутрашње поделе ЕУ и замор од проширења су главне препреке приступању Србије. Ми то знамо и стрпљиви смо. Али нећемо се претварати да је препрека у потпуности на нашој страни. У међувремену, Србија не стоји мирно. Нечланство значи флексибилност, и ми је користимо”, казао је Ђурић.

Он је истакао да „Србија нуди америчким компанијама нешто што је све ређе у Европи”, дестинацију за размену пријатеља „са дубоким трансатлантским везама, висококвалификовану радну снагу и регулаторно окружење које је погодно за пословање без бирократије која се акумулирала деценијама унутар ЕУ”.

„Резултати говоре сами за себе. Наш технолошки сектор сада чини скоро 10 одсто националног БДП-а, што је међу највишим односима у целој Европи, и брзо расте. Али независност деловања Србије није само економска предност. Она је и морална. Нигде то није јасније него у нашем односу са Израелом”, рекао је Ђурић.

Он је подсетио да је Србија од Израела добила поруку увече 8. октобра 2023. године, дан након најгорег масакра Јевреја од Холокауста, да му је „потребан војни материјал, и то брзо”.

„Председник Вучић је одговорио, а у року од четири дана Србија је то и испоручила. ’Ја сам једини у Европи данас који тргује војном муницијом са Израелом’, јасно је рекао Вучић. ’И зато ме колеге често критикују’. У праву је по обе тачке. Србија је пружила безбедносну помоћ Израелу у тренутку када је европска солидарност са јеврејском државом очигледно недостајала”, навео је Ђурић.

Додао је да су израелски спортски тимови, када им је био потребан дом јер нису могли да користе своје терене за игру због безбедносних проблема, „изабрали Београд”.

„Знали су да ће тамо бити добродошли и били су у праву. Није се чуо ниједан антисемитски слоган. Уместо тога, жута застава која подсећа на значку коју су Јевреји били приморани да носе под нацистичком окупацијом вијорила се поред српске заставе изнад наше председничке палате, чин сећања и моралне јасноће”, казао је Ђурић.

Он је истакао да је „то сећање дубоко укорењено у Србији”.

„Према Јад Вашему, усташе, хрватски фашистички покрет који је владао нацистичком марионетском државом током Другог светског рата и спровео истребљење хрватских Јевреја као део ширег Холокауста, такође су истребили преко 500.000 Срба, протерали још 250.000 и присилили још 250.000 да пређу из православља у католицизам. Знамо шта значи бити мета због тога ко си. Зато наша солидарност са Израелом није политички став, већ морални рефлекс”, истакао је Ђурић.

Додао је да неке европске престонице „замерају Србији став о Израелу”, али да Србија стоји иза своје одлуке.

„Ово ме доводи до нечега што је превише америчких политичара изгледа заборавило. Током већег дела историје односа између наше две земље, Србија и Сједињене Државе биле су савезнице, и то блиске. Током Првог светског рата, српска застава се вијорила изнад Беле куће, једна од само две стране заставе којима је икада додељено то признање. Наше нације су заједно крвариле против истих непријатеља”, рекао је Ђурић.

Истакао је да је након тога, током Другог светског рата, тај савез био истакнут у појединачним делима изузетне храбрости.

„Операција ’Хаљард’, највећа операција спасавања америчких пилота у историји, видела је обичне српске сељане који су склонили, хранили и штитили стотине оборених америчких пилота уз велики лични ризик од нацистичких одмазди. То су били пољопривредници и пастири који нису имали шта да добију, а све да изгубе. У Србији сада стоји споменик у облику транспортног авиона Ц-47 који је на крају превезао те пилоте на сигурно”, навео је Ђурић.

Он је казао да „Србија жели да види како трансатлантски односи напредују”.

„Ми смо европска земља, а у смислу тога су и Сједињене Државе, јер су је обликовале европска цивилизација, мисао и жртва. Ниједно од нас није у Европској унији, али обоје имамо удео у њеном успеху и у стабилности континента на којем је намењена да буде сидро. Вашингтон би требало да види Балкан не као постконфликтну чекаоницу, већ као регион од стратешког значаја, где је поуздана, растућа, независна Србија истински партнер”, казао је Ђурић.

Ђурић је рекао да је Србија показала да стоји уз своје пријатеље, „чак и када је то кошта”.

„И показали смо да можемо да покренемо помирење, чак и уз политички ризик. То није профил проблема. То је профил савезника. Сједињене Државе и Србија су и раније биле заједно на правој страни историје, а темељ тог савеза никада није нестао. Време је да се настави рад на њему”, закључио је Ђурић.