Истиче уредба о заштити домаће индустрије
Влада Србије донела је почетком ове године Уредбу о увођењу привремене мере за обезбеђење економске стабилности индустрија од стратешке важности за економију Србије, која ће бити на снази до 30. јуна. Циљ уредбе је заштита домаће индустрије и очување стабилности тржишта у условима повећане потражње. Њоме је ограничен увоз појединих производа од гвожђа, челика и портланд цемента кроз систем тарифних квота. То значи да се одређена количина робе може увозити под редовним условима, док се након попуњавања квоте на даљи увоз обрачунава додатна царина од 50 одсто. Укупни обим квота износи око 421.094 тоне, при чему се највећи део односи на цемент – 250.350 тона. Највећи део квота односи се на робу из Европске уније, Турске, Босне и Херцеговине, Албаније, Северне Македоније, Украјине, Кине и Белорусије.
Званично образложење државе јесте да се на овај начин обезбеђују континуитет снабдевања и стабилност цена на домаћем тржишту. Међутим, дистрибутери и део грађевинске привреде упозоравају да ограничени увоз и мања конкуренција могу довести до раста цена и проблема у снабдевању појединим производима.
На кретање цена додатно утичу и глобалне околности. Велика потражња на светском тржишту, али и недостатак појединих сировина услед сукоба у Ирану и поремећаја саобраћаја кроз Ормуски мореуз довели су до несташице одређених грађевинских материјала и додатног притиска на цене. Због тога је грађевински материјал у протеклом периоду поскупео у просеку и до 30 одсто. Питање које се намеће јесте колико овакве мере могу да утичу на инвестициону климу и пословање у грађевинском сектору и имају ли ове мере и лошу страну, сем заштите домаће индустрије.
Економиста Иван Николић сматра да мере које држава предузима у циљу обезбеђивања економске стабилности прерађивачке индустрије нису идеалне и имају своја ограничења.
– Оне нису резултат самоиницијативне заштите домаћих произвођача, већ нужна реакција на спољне притиске и погоршање тржишних услова. Сектор је суочен са вишеструким изазовима, пре свега, ограничењима у извозу у Европску унију, која ће од првог јула постати још стриктнија због повећања квота за увоз челика – каже он.
Поред тога, од почетка године примењује се и такса на угљен-диоксид ЦБАМ, што је додатно отежало пласман производа у ЕУ, јер се сада све више узима у обзир угљенични отисак производа и начин на који су произведени. На све то, индустрија је погођена порастом цена енергената, што је посебно озбиљан проблем јер је производња челика и основних метала врло енергетски интензивна.
– Иако мере државе покушавају да олакшају пословање компанија и ублаже притиске, оне не могу потпуно анулирати негативне ефекте. У многим случајевима, повећана заштита и квоте могу довести и до нежељених последица – раста трошкова, застоја у набавци материјала и потенцијалног погоршања инвестиционе климе – додаје он и подсећа да производња основних метала бележи силазни тренд, а домаћа тражња, иако присутна, није довољна да надокнади пад извоза. Због тога се наши произвођачи, подсећа Николић, суочавају са смањеном могућношћу пласмана својих производа и додатним трошковима.
– У том контексту, реакција државе је била неопходна, да се бар делимично ублаже негативни ефекти спољашњих ограничења, док се не види како ће се ситуација развијати и да ли ће ЕУ попустити са квотама или ће се енергетски и геополитички притисци смањити. Могуће је да ће ове мере бити продужене, јер је њихова сврха да омогуће индустрији да премости ове изазове – додаје он.
Економисти упозоравају да квоте директно утичу на понуду на тржишту. Мања количина робе обично значи више цене, могуће несташице и мању предвидивост за инвеститоре. Док држава истиче да је циљ мере заштита домаће производње и очување стабилности тржишта, критичари указују да свако административно ограничавање понуде носи ризик раста цена и смањења конкуренције. Део привреде упозорава и да ограничени увоз може да отежа набавку појединих производа уколико се квоте брзо попуне, што би се посредно могло одразити и на динамику извођења радова. Управо зато ће ефекти уредбе, чије важење истиче крајем јуна, бити важан показатељ њене оправданости и утицаја на домаће тржиште.
Пет група производа од стратешког значаја
Привремена мера Владе Србије ограничава увоз пет група производа од стратешког значаја. То су портланд цемент, топло и хладно ваљани челик, ребрасти бетонски челик, топло ваљане жице у котуру и ребрасти бетонски челик у шипкама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


