Фон дер Лајенова крије преписку са Зеленским

БРИСЕЛ - Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поново се нашла под притиском због питања транспарентности, након што је отворена истрага о начину на који је Комисија одбила да објави преписку из неформалног групног чета у којем су, према медијским наводима, учествовали украјински председник Володимир Зеленски и лидери више европских држава.

Случај је отворио далеко ширу дилему од саме преписке. У питању више није само техничко питање приступа документима, већ политичко питање начина на који се у врху Европске уније доносе одлуке, ко у њима учествује и због чега се комуникација о темама од највећег значаја за Европу измешта изван јасних институционалних оквира.

Према до сада доступним информацијама, реч је о неформалном комуникационом каналу у којем су, поред фон дер Лајенове и Зеленског, били и немачки канцелар Фридрих Мерц, француски председник Емануел Макрон, италијански премијер Ђорђа Мелони, британски премијер Кир Стармер и председник Финске Александар Стуб.

Тај канал је у медијским извештајима описан као „Вашингтонска група”, настала након заједничких разговора европских лидера и Зеленског са америчким председником Доналдом Трампом. Њена сврха, како се наводи, била је брза координација европских престоница у односима са Вашингтоном, нарочито у тренуцима када су Трампове одлуке изазивале забринутост у Бриселу и Кијеву.

Међутим, управо у томе је суштина проблема. Ако је група служила за координацију политике према САД, Украјини и безбедносним питањима, онда се тешко може тврдити да је реч о безначајној, личној или пролазној комуникацији. Напротив, реч је о преписци која потенцијално открива како је део европске политике креиран мимо стандардних механизама одлучивања и без увида јавности.

Холандска истраживачка организација „Follow the Money” затражила је приступ тој комуникацији, али је Европска комисија захтев одбила, образлажући да би објављивање преписке могло да нашкоди међународним односима Европске уније са трећим земљама. После жалбе, европска омбудсманка Тереза Анжињо покренула је поступак како би се утврдило да ли је Комисија правилно применила правила о приступу документима.

Формално, истрага се не бави садржајем самог чета, већ поступањем Европске комисије. Политички, међутим, то је довољно да се отвори нови фронт против фон дер Лајенове, која је и раније била критикована због затвореног начина управљања и концентрисања моћи у врху Комисије.

Европска комисија је већ била под жестоким ударом због порука које је фон дер Лајенова размењивала са директором „Фајзера” Албертом Бурлом у време преговора о набавци вакцина против вируса корона. Суд ЕУ је у том предмету оценио да Комисија није дала довољно уверљиво објашњење због чега поруке нису доступне, што је додатно учврстило утисак да се у Бриселу најважнији разговори често воде далеко од очију јавности.

Нова афера зато долази у веома неповољном тренутку за председницу Европске комисије. У Бриселу се све гласније поставља питање њене политичке будућности, а у европским медијима већ се појављују тврдње да фон дер Лајенова неће тражити трећи мандат 2029. године. Иако је до тада остало још неколико година, сама чињеница да се ова тема сада отвара показује да је простор за њено политичко маневрисање све ужи.

Највећи проблем за фон дер Лајенову није само један спорни чет. Проблем је образац. Од пандемије, преко украјинске кризе, до односа са Вашингтоном, Европска комисија се све више понаша као политички штаб, а све мање као институција која полаже рачуне државама чланицама и грађанима ЕУ.

Истовремено, Брисел гради све амбициознији апарат за борбу против такозваних дезинформација и страног утицаја, пре свега из Русије и Кине. Тај пројекат се у званичној терминологији представља као заштита демократије, али у пракси отвара питање ко ће одређивати шта је дозвољено мишљење, а шта непожељан наратив.

У том контексту, случај тајног чета добија посебну тежину. Европска комисија тражи све већа овлашћења да контролише информациони простор, док истовремено одбија да јавности покаже како њен врх комуницира о најосетљивијим политичким питањима. То је противречност која ће тешко моћи да се затвори бирократским објашњењима о „заштити међународних односа”.

Истрага омбудсмана могла би да траје месецима, а састанак представника Европске комисије и омбудсмана очекује се до средине јула. Без обзира на формални исход, политичка штета је већ нанета. Урсула фон дер Лајен улази у нову фазу мандата са озбиљно нарушеним кредибилитетом, док се унутар ЕУ све јасније види замор од модела у којем се кључне одлуке доносе у уском кругу, иза затворених врата и без довољне контроле јавности.