Слабији раст Немачке ризик за српски извоз

Удружење немачке индустрије снизило је прогнозу привредног раста Немачке за 2026. годину са један на 0,4 одсто, придруживши се тако бројним институцијама и самој влади те земље, које су последњих месеци кориговале очекивања за највећу европску економију. Успоравање се, између осталог, доводи у везу и са неизвесностима изазваним сукобом на Блиском истоку. Поставља се, међутим, питање да ли би слабији раст немачке привреде могао да се одрази и на Србију, имајући у виду да је ова европска економија наш највећи трговински партнер и једно од најважнијих извозних тржишта.

У јунском издању „Макроекономских анализа и трендова” (МАТ) аналитичари процењују да ће индустријска производња Србије ове године стагнирати, док се за прерађивачку индустрију очекује пад. Таква процена додатно добија на значају након најновијих корекција прогноза привредног раста Немачке.

Ипак, Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, не очекује значајније последице по домаћу привреду.

– Снижавање претходне прогнозе привредног раста Немачке не може много да утиче на нашу земљу. Ми раст ове и наредне године пре свега базирамо на инфраструктурним пројектима и расту куповне моћи становништва. Истовремено, иако привреда Немачке стагнира већ неколико година, наш извоз у ту земљу је из године у годину растао. Прошле године је први пут остварен суфицит у размени две земље, у износу од око 200 милиона евра, док је са већином осталих партнера бележен дефицит – наводи Станић.

Према његовим речима, успоравање раста немачке привреде са један на 0,4 одсто неће се непосредно прелити на Србију, јер нема назнака да немачки инвеститори који послују у нашој земљи планирају повлачење капитала или смањивање производње.

– Ипак, чини ми се да Немачка још не успева да пронађе одговор на системске изазове са којима се суочава. Ту су високи трошкови производње услед раста цена енергената, сировина и логистике, недостатак радне снаге, пад конкурентности и тешкоће у спровођењу појединих реформи. Питање је и како ће се развијати аутомобилска индустрија, која је један од стубова немачке привреде. Потребно је и додатно смањење административних оптерећења. Проблема је много – оцењује Станић.

Он додаје да продужена стагнација може временом да прерасте у рецесију, што би већ представљало ризик и за Србију, али да засад не постоје показатељи који би упућивали на такав сценарио.

Иако Србија последњих година све више развија економску сарадњу са Кином, Станић сматра да она не може да замени значај европског тржишта.

– Када је реч о извозу у Кину, он се у великој мери заснива на сировинама. Кинеске компаније које послују у Србији углавном извозе сировине, уз одређене изузетке у ауто-индустрији, попут производње гума. Ипак, европско тржиште остаје убедљиво најважније за Србију, јер тамо пласирамо више од 60 одсто укупног извоза, а самим тим и значајан део на немачко тржиште. Зато би нас у догледно време много више требало да брине какав ће бити приступ европском тржишту него могућност да се евентуални губици надокнаде већом разменом са земљама ван Европе – закључује Станић.

Најзначајније извозно тржиште

Немачка је најзначајније извозно тржиште када говоримо о робама, а треће најважније тржиште када је реч о извозу услуга. И као инвеститор је такође важна за Србију. Од 2010. до 2025. уложила је близу три милијарде евра, а када је у питању број привредних друштава са већинским немачким капиталом у Србији, има их 883, а процене су да се у тим фирмама запошљава око 70.000 радника.