Превозници поново траже помоћ Европске комисије

Транспортна удружења Србије, Северне Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине затражила су од Европске комисије да најкасније до 10. августа понуди решење за дугогодишњи проблем са којим се суочавају професионални возачи камиона из земаља које нису чланице Европске уније. Уколико одговор из Брисела изостане, превозници најављују да ће размотрити даље кораке, како би скренули пажњу на овај проблем.

Председник Пословног удружења „Међународни транспорт“ Неђо Мандић изјавио је после састанка представника четири удружења да је за сада одлучено да се настави дијалог са европским институцијама, јер је свима у интересу да се избегну радикални потези који би могли да угрозе транспорт робе.

Према његовим речима, блокаде граничних прелаза и протести нису решење, јер би последице осетили не само превозници, већ и привреда региона, али и бројне европске компаније које зависе од робе коју превозе транспортна предузећа са западног Балкана.

Како су за Политику рекли из појединих удружења која окупљају превознике решење овог проблема се не може тражити у привременим мерама, већ у потпуном усклађивању домаћих прописа са правилима ЕУ и бољој заштити интереса српских превозника.

– Треба да нађемо решења. Ово није нова регулатива, већ класичан европски закон који постоји дуги низ година, чак и пре ЕЕС система. Србија је још 2009. године, када су нашим грађанима укинуте визе, прихватила обавезу поштовања шенгенских правила и зато морамо да поштујемо прописе држава са којима граничимо, кажу наши саговорници.

Превозници сматрају да је неопходно да Србија у потпуности усклади регулативу и пословни амбијент са Европском унијом, како би домаће компаније биле у бољој позицији и на европском тржишту и у приступним преговорима. Позиција није праведна, али део одговорности је и на нама као и на Европској унији. Поједини превозници сматрају да је решење проблема у усаглашавању прописа и затварању Поглавља 14, јер већина држава чланица управо то види као предуслов за трајније решење.

У средишту овог проблема, да подсетимо, налази се правило према којем држављани земаља ван Европске уније могу да проведу у шенгенском простору највише 90 дана током периода од 180 дана. Превозници сматрају да се ова одредба неправедно примењује и на професионалне возаче, иако они у државама Шенгена не бораве приватно, већ искључиво обављају свој посао.

Како истичу, возач који је на међународној рути највећи део времена проводи за воланом или на законом прописаним паузама на паркинзима, због чега се његов боравак не може изједначити са туристичком посетом. Према проценама транспортних удружења, за редовно обављање посла возачима је потребно приближно 130 радних дана у шестомесечном периоду, што је далеко више од ограничења које тренутно прописују шенгенска правила.

Додатни проблем, како наводе превозници, настао је након проширења Шенгена на Хрватску, Румунију и Бугарску. Због тога се транспортне компаније из региона готово на свакој међународној рути крећу кроз шенгенски простор, па возачи врло брзо достигну дозвољени број дана, иако ниједног тренутка у тим земљама не бораве као туристи.

Мандић је подсетио да су удружења превозника претходних година више пута указивала Европској комисији на овај проблем и предлагала да се време проведено у професионалном транспорту не третира као класичан боравак у Шенгену. Исти захтев подржали су недавно и представници шпедитерских организација региона на конгресу одржаном у Букурешту.

Представници превозника очекују да ће у наредним недељама бити успостављен интензивнији дијалог са Европском комисијом. Уколико се то не догоди и до почетка августа не буде понуђено прихватљиво решење, најављују нови састанак на којем ће донети одлуку о даљим активностима.