Турска јача обезбеђење самита НАТО-а

АНКАРА - Турска припрема опсежно обезбеђење за предстојећи самит НАТО-а, распоређујући десетине хиљада полицајаца и стављајући ваздухопловну одбрану у високи степен приправности, забрањујући јавна окупљања и уводећи спорна ограничења слободе изражавања и окупљања. То је намењено и да се покаже снага и истакне посвећеност Турске том војном савезу у којем је често представљају као аутсајдера.

Лидери 32 државе-чланице ће се окупити 7. и 8. јула у главном граду Турске, Анкари, укључујући председника САД Доналда Трампа чије претње о повлачењу његове државе из НАТО-а и смањењу броја америчких војника у Европи могу да створе неизвесност око будућности Алијансе, преноси Бета-АП.

Турска је такође представила нови „ВИП аеродром” – за високе госте, претворен од бившег војног аеродрома, специјално за пријем НАТО лидера.

На НАТО самиту очекује се да се чланови баве питањима потрошње на одбрану и промени улоге САД унутар Алијансе.

Главна агенда ће бити усмерена на јединство пошто је Трамп критиковао савезнике због тога што нису подржавали амерички рат против Ирана и војне напоре за поновно отварање Ормуског мореуза.

„Важан аспект састанка је до које мере може раздор између САД и Европе да буде излечен или смањен током самита”, рекао је Фатих Џејлан, бивши амбасадор Турске при НАТО-у, сада аналитичар питања безбедности у Центру за политику „Анкара”.

„Не треба да очекујемо чуда, али ипак има усаглашавања идеја о наглашавању значаја НАТО-а што треба видети као успех”, рекао је он.

Улога Турске као домаћина изгледа да је помогла да дође Трамп који има блиске везе с њеним председником Реџепом Тајипом Ердоганом.

„Па да га не одржава у Турској председник Ердоган, не верујем да бих ишао на њега”, рекао је Трамп новинарима после састанка са генералним секретаром Марком Рутеом у Белој кући.

Уочи самита Ердоган је описао Турску као поузданог савезника који стално преузима одговорност на југоисточној страни НАТО и који ће наставити да игра водећу улогу у Алијанси.

Он је рекао да његова држава ради на томе да осигура да самит у Анкари постане референтна тачка у историји Алијансе.

Турска је чланица НАТО-а од 1952. и има другу по величини војску у Алијанси после САД, брзо растућу војну индустрију и стратешку локацију на раскршћу Европе, Блиског истока, Црног мора и Кавказа.

Ипак, често је деловала на своју руку, фрустрирајући савезнике тако што одбија да учествује у санкцијама против Русије, ангажујући се у споровима са Грчком и набављајући руске ракетне одбрамбене системе због чега је 2019. избачена из америчког програма за летелице Ф-35.

Ипак независно деловање Турске јој је омогућило да буде посредника, од споразума Русије и Украјине о транспорту извозних житрица Црним морем 2022. године, до подржавања недавних иницијатива о окончању рата у Ирану.

Анкара је понекад била фрустрирана својим НАТО-савезницима, посебно око, како је видела, недостатка солидарности током неуспелог пуча 2016. и због рестрикција на продају оружја Турској после њене интервенције у Сирији.