Да ли се Трамп додатно обогатио од председниковања

Да амерички председник Доналд Трамп стално држи поглед усмерен на економију и, пре свега, на тржишта, одавно је познато. Током његовог другог мандата свет је навикао на шефа Овалног кабинета који дели похвале, претње и обећања како би утицао на кретање цена на берзи. На пример, када је милијардер Илон Маск био његов пријатељ и када се налазио у проблемима, организована је парада Теслиних аутомобила испред Беле куће и Трампов позив Американцима да купују та „изванредна” возила. А након захлађења односа, уследиле су председникове омаловажавајуће оцене о колима која се продају „само захваљујући великим државним субвенцијама”. Трамп је притом и запретио раскидањем уговора са „Теслом”, чиме су акције Маскове фирме пале за 14 одсто, односно њена тржишна вредност је смањена за 152 милијарде долара.

Али, након објављивања обавезних финансијских извештаја за 2025. годину, поставља се питање, да ли је Трамп од повратка у Белу кућу користио функцију за повећање личног богатства. Његови приходи, који су у 2024. износили 622 милиона долара, у прошлој години скочили су на 2,2 милијарде долара. Од тога 1,4 милијарде долазе из бизниса са криптовалутама, иако су му досад главни избор зараде биле некретнине. Према документу од готово хиљаду страна, само од фирме за дигиталне валуте „World Liberty Financial”, коју су основали његови синови Доналд Млађи и Ерик, заједно са браћом Заком и Алексом, децом председниковог специјалног изасланика Стива Виткофа, Трамп је зарадио више од пола милијарде.

С обзиром на то да су криптоподухвати данас најпрофитабилнији део његовог пословног царства, то представља значајан заокрет за човека који је раније криптовалуте називао уточиштем за дилере дроге и преваранте – слично као што је променио мишљење у вези са Масковим аутомобилима. Председникове финансије, како пише „Њујорк тајмс”, откривају и кључни конфликт у његовом бизнису: Трамп је истовремено велики играч у криптоиндустрији и њен главни регулатор.

То, међутим, није једини проблем који произлази из чињенице да бизнисмен обавља функцију шефа државе. Породични бизнис, „The Trump Organization”, такође је профитирао од његове популарности у појединим деловима света, дајући у закуп име „Трамп” за хотеле, куле, голф терене у земљама које су важне за америчке спољнополитичке интересе, укључујући Саудијску Арабију и Катар. Само два уговора из те две земље донела су Трампу више од 14 милиона долара прошле године, показује извештај.

Међутим, Ана Кели, заменица портпарола Беле куће, у томе не види ништа спорно. Она је изјавила да је председник поносно учинио САД „криптопрестоницом света”. Такође, додала је и да је Трамп преусмерио послове у фонд којим управљају његови синови, поново негирајући након објављивања извештаја да је дошло до било каквог сукоба интереса.

Међутим, упркос таквим тврдњама, управо начин на који су раније амерички председници раздвајали фотељу од приватног богатства остаје у сивој зони. Наиме, ранији лидери који су долазили у Белу кућу са значајном имовином традиционално су је пребацивали у такозвани „слепи фонд”, којим управљају независни професионалци док траје мандат, како би се избегла могућност сукоба интереса, као што је урадио Џими Картер са својом фармом кикирикија. Трамп, с друге стране, није применио тај модел. Јер, иако тврди да нема везе са приватним бизнисом јер их воде његова деца, он је стварни власник.

Из имовинске пријаве произлазе и бројни поклони које је лидер САД добио, укључујући десет улазница за Супербол вредних 50.000 долара, као и десет улазница за финале Светског првенства у фудбалу које му је поклонио председник Фифе Ђани Инфантино, укупне вредности од 15.000 долара. Иначе, извештај показује да Трамп и даље дугује више од 50 милиона долара списатељици Елизабет Џин Керол, која га је оптужила за сексуално злостављање и клевету. Врховни суд је у понедељак одбио његов захтев да преиспита једну од пресуда. Али извештај бележи и неколико Трампових правних победа, укључујући исплате које је добио од великих медијских и технолошких компанија као што су „Еј-Би-Си њуз”, „Парамоунт” и „Мета”. „Еј-Би-Си је” склопио нагодбу у тужби за клевету, „Парамоунт” је пристао на исплату у вези са монтажом интервјуа у емисији „60 минута”, док је „Мета” решила спор због суспензије Трампових налога након нереда на Капитолу 6. јануара 2021.