Синиша Мали: Србија је економски већ интегрисана у ЕУ

Први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас у Бриселу да је Србија највећа и најбрже растућа економија на Западном Балкану и истакао да је наша земља економски већ део ЕУ, пошто је добро интегрисана у европске ланце снабдевања.

„Србија је највећа економија на региону Западног Балкана, што приступање Србије ЕУ чини врло важним за Европску унију. А друго, ми смо већ интегрисани у европске ланце снабдевања и зато мислимо да би приступање заправо само формално потврдило оно што је економија већ изградила”, рекао је Мали на скупу „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery”, који је посвећен представљању резултата реформског процеса и напретка који је Србија остварила на путу ка чланству у ЕУ.

Министар Мали је навео да, када је реч о уласку у Европску унију, Србија не жели да буде терет за чланице ЕУ и нагласио да наша земља не само да неће бити терет, већ ће и доприносити благостању у Европи.

Он је истакао да је економски развој приоритет за Србију.

„Тако градимо благостање за наше грађане. Није исто са и без Европске уније и надамо се да ћемо успети да бележимо још боље резултате заједно са Европском унијом”, рекао је министар Мали.

Он је истакао да је Србија далеко највећа економија на Западном Балкану и да смо у првом кварталу били четврта најбрже растућа економија у Европи.

„Док је еврозона расла за 0,3 одсто, Србија је расла за 3,2 одсто. Неки од вас ће можда рећи: 'Па добро, али то је само један квартал'. Али ако погледате резултат од 2018. године, видећете да је Србија пета најбрже растућа економија у Европи. Зашто од 2018. године, можда се питате. Па 2015, 2016. и 2017. су биле јако тешке године за нас, пролазили смо кроз фискалну консолидацију, тешке реформе, а 2018. је била прва нормална година”, рекао је Мали.

Каже да је од те године, упркос бројним кризама, ковиду, конфликту у Украјини и енергетској кризи, економија Србије показала отпорност и имала раст и макроекономску стабилност.

Мали је указао да тренутно јавни дуг Србије износи око 43 одсто БДП-а, док је просек за еврозону 81, 82 или 83 одсто.

„Дакле, два закључка: растемо брже од других и самим тим се приближавамо стандардима Европске уније. Друго, можемо да одржимо макроекономску стабилност кроз врло низак степен јавног дуга. Имали смо 2012. године 25,9 одсто стопу незапослености у Србији. Сваки четврти појединац у Србији је био незапослен, док сада та стопа износи 8,7 одсто, 8,8 или 8,9 одсто зависно од квартала”, рекао је Мали.

Нагласио је да имамо и стабилан раст нето плата и да смо по први пут у децембру прошле године успели да пређемо ниво од 1.000 евра просечне плате у Србији.

Када је реч о директним страним инвестицијама, Мали је рекао да око 60 одсто свих инвестиција које долазе на Западни Балкан завршава у Србији.

„Ми смо показали да смо конкурентни и врло, врло атрактивни за инвестирање. Такође, Србија је једина економија или једина земља на Западном Балкану која има инвестициони кредитни рејтинг. Ми смо једини кандидат за чланство у Европској унији који има тај кредитни рејтинг. Мислим да то само по себи већ довољно говори”, навео је Мали.

Истакао је и да више од 50 одсто укупног БДП-а региона Западног Балкана долази из Србије.

„Ако гледате макроекономску стабилност, однос између јавног дуга и БДП-а, опет имајте на уму да БиХ није у Евростату и њиховој бази података и није упоредива, али ако упоредите Србију са другима, јасно се види да постоје економски одговорне политике које спроводимо, а које доводе до врло ниског односа између јавног дуга и БДП-а”, навео је Мали.

Истакао је да су просечне нето плате 2012. године у Србији заостајале и за Црном Гором и за БиХ, али да смо сада претекли и једне и друге.

„Србија је по питању нето плата лидер на Западном Балкану”, рекао је Мали.

Напоменуо је да је Европска унија највећи трговински партнер Србије и да се извоз Србије у еврозону, односно Европску унију, повећао седам пута од 2009. године.

„Наравно, доминира Немачка која запошљава преко 80.000 људи у овом тренутку у Србији кроз близу 1.000 компанија. Дакле, други закључак је да ми смо већ, ако погледате нашу економију, део Европске уније, и то је нешто што се види у овим подацима, јер просто речено, наша економија је добро интегрисана са ланцем снабдевања у ЕУ. Али нећемо се ту зауставити”, рекао је Мали.

Подсетио је да ће следеће године Београд бити домаћин специјализоване Експо изложбе и нагласио да ће то бити највећи догађај који ће бити организован у историји Србије, али истовремено и највећи догађај који се следеће године одржава у свету.

„У овом тренутку имамо 140 потврђених учешћа различитих земаља. То је највећа прилика за Европу да се окупи на истом месту и покаже. Експо није у Азији, Јужној Америци, Северној Америци, нити на неком другом континенту, већ у Европи. И мала Србија је добила ту одговорност и велику част да буде домаћин”, нагласио је Мали.

Он је подсетио да Србија реализује програм „Србија – скок у будућност 2027”.

„Под окриљем Експа још осамнаест милијарди евра ће бити инвестиране у инфраструктуру, здравство, пољопривреду, плате и све друго што ће повећати стандард живота народа у Србији и учинити Србију атрактивнијом и конкурентнијом. Зашто је то тако? Зато што то није први пут да смо то урадили, већ смо успоставили одређени кредибилитет, што смо 2019. представили програм 'Србија 2025' и рекли смо да ћемо инвестирати 14 милијарди евра у различите инфраструктурне пројекте, инвестирали смо близу 16 милијарди евра. Дакле, то је обећање које смо испунили и нећемо се ту зауставити”, рекао је Мали.

Он је подсетио да је председник Србије Александар Вучић представио програм развоја Србије 2028–2030. и до 2035. године, у оквиру којег је најављено додатних 30 милијарди евра различитих инвестиција.

„То су врло конкретне инвестиције, у путеве, железницу, здравствену заштиту, болнице, школе, вртиће, зелену агенду и све друго што повећава квалитет живота становника Србије. Истовремено ће учинити Србију атрактивнијом за директне стране инвестиције, што ће отворити више радних места и Србија ће моћи добро да се развије и напредује”, навео је Мали.

Указао је да је Србија расла и задржала финансијску и макроекономску стабилност, али и све време тражила нове прилике за раст уз подршку Европске уније.

„Нама треба приступ слободном тржишту, нама треба слободно тржиште када су у питању капитал, роба и услуге. То је оно што нама треба. С друге стране, хоћемо да допринесемо економији Европске уније”, рекао је Мали након излагања на скупу „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery”, на којем су представљени резултати реформског процеса и напретка који је Србија остварила на путу ка чланству у ЕУ.

Мали је истакао да је зато Србија сконцентрисана на раст и развој, улагање у инфраструктуру: путеве, пруге, болнице, школе и друго.

„То је важно јер се на тај начин убрзано приближавамо стандарду који је важан за Европску унију”, навео је Мали.

На питање да ли је Србија ближа ЕУ у односу на претходних пет година, с обзиром на то да није отворила кластер 3, Мали је рекао да су европске интеграције  двосмерна улица.      

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали је, у завршним речима на панелу, подсетио да је Србија највећа економија у региону Западног Балкана и да је већ у великој мери интегрисана у европске ланце снабдевања.

„Наставићемо да растемо и да тражимо нове могућности за привредни развој. Експо је наш приоритет број један. Наставићемо да улажемо у инфраструктуру, као и у наше грађане кроз повећање животног стандарда, плата, пензија и минималне зараде. Наставићемо да привлачимо стране директне инвестиције, али то можемо да радимо много боље и много брже заједно са вама, заједно са ЕУ. Зато желим да будемо део те породице. Лично верујем да то већ јесмо, али желим да то буде и формално потврђено”, поручио је Мали.