Србија међу лидерима дигиталног рада, али зараде стагнирају

Дигитално тржиште рада у југоисточној Европи поново расте, али се тај раст одвија у условима све снажније конкуренције, неуједначеног приступа пословима и брзих промена које доноси вештачка интелигенција (ВИ). Према најновијим резултатима „Гигметра”, регионална дигитална гиг радна снага је у мају 2026. године достигла 91.657 радника, што представља раст од 3,1 одсто у односу на претходно мерење из октобра 2025. Раст је забележен у свим посматраним земљама, али се тржишта развијају различитим темпом. Румунија остаје највеће регионално тржиште, са 25,7 одсто укупне гиг радне снаге, док је Србија друга, с уделом од 22,4 одсто. Заједно, ове две земље чине готово половину свих посматраних дигиталних радника у региону. Истовремено, само 28,4 одсто радника било је активно током периода мерења, што показује да раст броја профила не значи нужно и стабилнији приступ послу. „Апворк”, платформа за онлајн рад, додатно је учврстио доминацију на регионалном тржишту, с уделом од 57,3 одсто, док је „Фриленсер” забележио снажан пад. Најбрже су расли административни послови и унос података, затим продаја и маркетинг и професионалне услуге. Управо су то области у којима се све снажније осећају притисци аутоматизације, стандардизације и глобалне конкуренције. Ови су најновији налази представљени на истраживачкој дискусији „Фриленсери и ВИ: ко ће извући најкраћу шибицу?”, коју је организовао Центар за друштво и технологију „Re:People”. На дискусији је било речи о најновијим резултатима мерења „Гигметра” за југоисточну Европу, али и ново истраживање о српским фриленсерима на „Апворку” у доба вештачке интелигенције.

– „Гигметар” нам омогућава да видимо оно што стандардне статистике још тешко региструју: како се дигитални рад шири, где се радници концентришу, колико су заиста активни и како се мења вредност њиховог рада на глобалном тржишту. У тренутку када вештачка интелигенција убрзава промене у тражњи за дигиталним услугама и вештинама, овакво континуирано праћење постаје посебно важно за разумевање будућности рада у региону – казала је Бранка Анђелковић, суоснивачица и програмска директорка центра „Re:People”.

Раст броја фриленсера забележен је у свим посматраним земљама, али не истим темпом. Најснажнији раст забележиле су Бугарска и Румунија, док су Хрватска, Црна Гора и Мађарска оствариле двоцифрен раст. Србија, Албанија, Босна и Херцеговина и Северна Македонија забележиле су умеренији раст. Ипак, као и у претходним мерењима, Румунија остаје највеће регионално тржиште, са 25,7 одсто укупне гиг радне снаге, док је Србија друга, са 22,4 одсто. Заједно, ове две земље чине готово половину свих посматраних дигиталних радника у региону. Представљени резултати указују и на даље јачање доминације „Апворка”, који сада чини 57,3 одсто посматраног регионалног тржишта. Истовремено, „Фриленсер” је забележио снажан пад, док је „Гуру” остао готово непромењен. Оваква концентрација је важна, наводе истраживачи, јер промене у правилима платформи, видљивости профила, накнадама и понашању клијената све снажније утичу на приступ послу.

– Раст броја профила не значи аутоматски и већу тражњу за фриленсерима. Наиме, у просеку је само 28,4 одсто радника било активно током периода мерења. То показује да се дигитално тржиште рада мора посматрати кроз приступ пројектима, приходе и позицију радника у глобалној конкуренцији, а не само кроз број регистрованих профила – истакла је Тања Јакоби, извршна директорка центра „Re:People”.

Србија је и даље једно од кључних тржишта дигиталног рада у региону. Има једну од највиших стопа активности радника, 37,1 одсто, као и снажну специјализацију у развоју софтвера и креативним и мултимедијалним услугама. Ипак, просечна тражена сатница у Србији порасла је за свега 0,2 одсто, што указује на растући притисак на цену рада.

– Србија има велику, релативно зрелу и технолошки снажно профилисану гиг радну снагу. Међутим, стагнација тражених сатница показује да ни виши ниво вештина не штити раднике аутоматски од јачања конкуренције и притиска на цену рада – рекао је Владан Ивановић с Економског факултета Универзитета у Крагујевцу. Методологију „Гигметра” представио је Зоран Калинић, такође са крагујевачког Економског факултета.

– Вредност „Гигметра” је у томе што омогућава да се промене прате у континуитету. Тек када резултате упоредимо са претходним мерењима, можемо да видимо да ли је реч о краткорочним осцилацијама или о дубљим променама у регионалном тржишту дигиталног рада – навео је Калинић.

Даме присутније у професионалним услугама, писању, превођењу...

Посебан део представљених резултата односио се на родне обрасце и тражене сатнице. Жене чине 39,9 одсто регионалне гиг радне снаге, али у просеку траже само 83,3 одсто сатнице коју траже мушкарци. Даме су присутније у професионалним услугама, уносу података и административним пословима, као и писању и превођењу, док мушкарци доминирају у софтверском развоју, креативним и мултимедијалним услугама и продаји и маркетингу.

– Родни јаз у траженим сатницама није само питање индивидуалних избора, већ и питање структуре тржишта. Жене су чешће концентрисане у областима које су слабије плаћене или изложеније стандардизацији, док су мушкарци бројнији у сегментима који и даље носе више сатнице. Зато морамо пратити не само колико жена учествује на платформама већ и у којим пословима и под којим условима – изјавио је Љубивоје Радоњић, из Института економских наука.