Трамп доминирао самитом НАТО-а у Анкари

АНКАРА – Амерички председник Доналд Трамп завршио је самит НАТО-а у Анкари порукама о јединству и огромној љубави међу савезницима, само неколико сати пошто је оштро критиковао европске чланице Алијансе због војних издвајања и одбијања да подрже америчке операције против Ирана.

Нагла промена тона америчког председника обележила је завршницу дводневног скупа, током којег су се питања Гренланда, Ирана и расподеле трошкова одбране наметнула испред пажљиво припремљене агенде о јачању војне индустрије и повећању европске одговорности за безбедност континента.

Трамп је уочи главног састанка 32 лидера изјавио да је веома љут на НАТО, тврдећи да савезници нису били спремни да помогну Вашингтону у сукобу са Ираном. Посебно је критиковао европске државе које нису дозволиле употребу својих ваздушних база и ваздушног простора за америчке војне операције.

На мети критика нашла се и Велика Британија, пошто је Лондон у почетку одбијао да дозволи коришћење базе Ферфорд за нападе на иранске циљеве. Британска влада је накнадно променила став и одобрила ограничену употребу базе.

Амерички председник је истовремено поновио захтев да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом, самоуправном територијом у саставу Краљевине Данске, уз оцену да је острво од изузетног стратешког значаја за Вашингтон.

Данска премијерка Мете Фредериксен одговорила је да Гренланд „није на продају” и да ће Данска бранити сваки део своје територије. Француски председник Емануел Макрон нагласио је да међу савезницима, поред обавезе међусобне одбране, постоји и правило да једна чланица не угрожава другу.

Трамп је најоштрије речи упутио Шпанији, коју је назвао лошим партнером због одбијања Мадрида да прихвати повећање војних издвајања. Амерички председник је у једном тренутку затражио и обустављање трговине са Шпанијом.

Шпански премијер Педро Санчез касније је саопштио да је са Трампом имао „веома срдачан” разговор, али да питање војне потрошње није било тема. Шпанска влада поручила је да неће прихватити притиске и да самостално одлучује о својој спољној и безбедносној политици.

Чланице НАТО-а су се на прошлогодишњем самиту обавезале да до 2035. године за одбрану и шира безбедносна улагања издвајају укупно пет одсто бруто домаћег производа. Од тога би 3,5 одсто било намењено основним војним потребама, а преосталих 1,5 одсто инфраструктури, сајбер-безбедности и другим областима повезаним са одбраном. Шпанија се успротивила примени тог циља у пуном обиму.

Иако је у јавном наступу изнео читав низ примедаба, Трамп, према изворима упознатим са разговорима, на затвореној седници није понављао критике. Савезницима је поручио да Сједињене Државе желе да остану уз њих.

„Био је то сјајан састанак. У просторији је било много љубави и много јединства”, изјавио је Трамп после седнице.

Амерички председник је касније оценио да је реч која најбоље описује скуп у Анкари - јединство. Такав исход у европским престоницама протумачен је као олакшање, будући да су уочи самита постојале озбиљне недоумице о односу Вашингтона према будућности Алијансе.

Завршна декларација, коју су подржали Трамп и лидери преосталих 31 чланице, потврдила је „чврсту посвећеност” Члану 5 Северноатлантског уговора, према којем се напад на једну чланицу сматра нападом на све.

„Порука овог самита је једноставна – НАТО испуњава своје обавезе”, изјавио је генерални секретар Алијансе Марк Руте, који је током скупа настојао да америчке захтеве за већим европским издвајањима представи као Трампов политички успех.

Руте је америчком председнику рекао да је успео да оствари оно што су претходне америчке администрације безуспешно захтевале - да европски савезници преузму већи део финансијског и војног терета.

На састанку са украјинским председником Владимиром Зеленским, Трамп је најавио могућност да Вашингтон изда лиценцу за производњу система противваздушне одбране „патриот” за потребе Украјине. Амерички председник је том приликом усвојио знатно помирљивији тон према Зеленском и похвалио његово деловање у рату.

Самит у Анкари требало је пре свега да покаже напредак у јачању војних капацитета Алијансе. Током скупа представљени су међународни уговори и одбрамбени пројекти вредни најмање 50 милијарди долара, док је више држава најавило заједнички развој ракетних система великог домета.

Ипак, највећи део пажње привукле су Трампове поруке о Ирану, Гренланду и појединим европским савезницима. Упркос томе, скуп је завршен декларацијом о јединству и колективној одбрани, чиме су лидери покушали да оставе утисак да су унутрашње несугласице стављене у други план.

Неизвесност, међутим, остаје у погледу наредног састанка лидера. У завршним документима није наведен датум следећег самита, који би требало да буде одржан у Албанији, док се у дипломатским круговима помиње могућност да буде одложен до 2028. године.