Стокхолм расписао конкурс за агресора

Шведска је интензивирала војне припреме на острву Готланд у Балтичком мору, док се у одбрамбеним плановима посебна пажња посвећује различитим кризним сценаријима који би могли да утичу на безбедност региона.

Британски лист „Гардијан“ наводи да је убрзана ремилитаризација острва довела до доласка стотина регрута у војну базу код главног града Висбија, некада познатог првенствено као популарног летњег одмаралишта.

Готланд заузима посебно место у шведској Стратегији одбране за период 2025–2030. године. У том документу изненадни напад на острво, било из ваздуха или са мора, којим би биле успостављене зоне противваздушне и поморске одбране у његовој околини, наведен је као један од седам потенцијалних сценарија који захтевају приоритетно планирање.

Са Готланда је могуће контролисати поморске и ваздушне операције у Балтичком мору, као и допремање појачања балтичким државама.

Према наводима британског листа, острво се налази око 275 километара од Калињинграда, руске ексклаве између Литваније и Пољске, док је од шведског копна удаљено 87 километара.

Због таквог положаја оцењује се да Готланд има велики стратешки значај за контролу Балтичког мора, које се понекад назива и „морем НАТО-а“. У тексту се наводи и да би евентуални напад на највеће шведско острво, са 60.858 становника, имао снажан симболички значај. Готланд је домаћин годишњег фестивала демократије Алмедален, који је 1968. године покренуо Улоф Палме.

Командант шведске војске на Готланду, пуковник Андреас Густафсон, изјавио је да контрола над острвом значи и контролу над Балтичким морем. Како је навео, због тога је очување Готланда важно не само за Шведску већ и за НАТО.

Истовремено, Густафсон сматра да тренутно не постоји непосредна опасност од класичног војног напада на острво. По његовој процени, вероватнији су шпијунажа и саботаже, али могућност оружаног напада не може бити потпуно искључена.

Додао је да би Готланд могао постати посебно рањив уколико дође до прекида ватре или мировног споразума између Русије и Украјине, јер би руске снаге тада могле брзо да буду пребачене према Финској и балтичким државама.

За одбрану острва предвиђена је борбена група од око 4.500 припадника.

Густафсон поручује да ће шведске снаге бранити Готланд и учинити све како би спречиле да се Русија учврсти на острву.

Истовремено оцењује да сама ремилитаризација може имати одвраћајући ефекат, док би Готланд могао да послужи и као платформа за развој система заштите целе Шведске, нарочито у области цивилне одбране.

Војно присуство на Готланду знатно је промењено у односу на претходне деценије. Током врхунца Хладног рата на острву су била распоређена четири пука, а у случају пуне мобилизације број војника достизао је 25.000.

Последњи пук П18 расформиран је 2005. године, након чега је на острву остао само смањени батаљон Националне гарде. Данашње распоређивање нових регрута представља наставак процеса поновног јачања војних капацитета.

Паралелно са војним мерама, становници Готланда спроводе активности цивилне приправности у оквиру програма Stark socken. Мештани пописују расположиве залихе воде, електричне енергије и комуникационе опреме, а планирају и израду мапе свих доступних извора воде. Острво се редовно суочава са несташицама воде, иако бројни становници руралних подручја имају сопствене бунаре.